Како бити најбоља наставница у целој бившој Југославији, рецепт има Снежана Филиповић

Најбољи наставник се бира тако што мора да испуни 27 озбиљних критеријума. Снежана Филиповић каже да самим тим што има 30 година радног стажа и бројне успехе иза себе, семинаре, стручна усавршавања и научне радове, у неком тренутку је пожелела да пронађе своју меру међу једнакима.

"Наставница музичког по начину рада се разликује од осталих и улаже додатан труд у свакога од нас и омогућава све наше луде идеје које нам падну на памет", каже ученица Ивана Вељковић.

Ученик Димитрије Миљковић испричао је да их наставница Филиповић не присиљава да уче музичко као друге предмете, што га чини опуштеним, и залаже се много што се тиче музичког живота ученика.

Према речима Филиповићеве, подучавање се данас доста разликује од некадашњег рада са децом.

"Буквално из године у годину, са напретком технологије, разним променама у друштву, свака година представља нове изазове и даје неку нову специфичност свакој генерацији. На нама је да то посматрамо и ускладимо све могуће да бисмо им пружили потребно знање на највишем нивоу", истиче Филиповићева.

Деца су, наглашава, другачија, али никако нису гора.

"С обзиром на околности у којима живе и раде, мислим да су много боља него што би се могло очекивати", каже професорка Филиповић.

Сматра да предмет није одлучујући фактор и да сваки предмет има своје изазове.

"Остављање места ученицима да се занимају за тему која се ради, залагање за знање, али да не мора све да буде напамет", сматра Ивана Вељковић.

Миљковић додаје да би часови требало да буду опуштени и да атмосфера на часу не буде присилна, него занимљива.

Ствар је у процени, каже Филиповићева, да ли је први или последњи час, да ли су имали писмени тога дана или следећег часа, да ли је кишни дан, понедељак или петак…

"Наставник мора да буде тај који ће да ослушкује атмосферу и прилагођава се свему томе, а онда ће ученици видети да се наставник труди и дати све од себе. Мислим да је то интеракција. У мојој школи се трудимо да излазимо једни другима у сусрет, и ми колегијално и ђаци нама, али је важно да то урадимо", додаје професорка Филиповић.

Каже да ју је веома обрадовала награда, јер су наставници музичког углавном сами у свим школама, понегде их има по двоје.

"И одједном се нађете окружени људима који су исти као ти, људима који сањају снове, дају максимум, у временима када људи мисле да је довољно отићи на посао и вратити се с посла, да постоји још људи који не верују у такав начин живота, то је непроцењиво осећање, осећање да ниси сам", додаје Филиповићева.

Мотивацију, каже, налази у осмесима ученика и њиховим радостима. "У материјалном смислу сматрам да би много више морало да се уради, јер наставници то заслужују", закључила је Филиповићева.