Претње бомбама и хаковање институција, колико сајбер криминал утиче на свакодневни живот грађана

Масовне претње у Србији почеле су 16. маја када је евакуисано више од 170 школа у Београду, низ пословних објеката, као и аеродром у Нишу. На мети сајбер криминалаца у претходном периоду нашао се велики број јавних институција, здравствених установа, школа, па чак и зоолошки врт.

Празне клупе и ходници, уместо дечје граје, у школском дворишту, тишина. Због лажних дојава о бомбама, ђаци су остали код куће, а учионице су биле и данас пусте у школама широм Србије. У основној школи "Дринка Павловић" дојава је стигла јуче, а ђаци у првој смени ни данас нису могли на наставу, јер је контрадиверзиони преглед обављен тек јутрос.

"Није пријатно, мислим трећи пут смо јуче имали ту дојаву и заиста није пријатно. Нема оне стандардне радости код деце, знате кад нема као школе па се они радују, нема уопште тога. Чак кажу 'Шта сад опет', јер је крај године и они поправљају оцене и гледају да завршимо успешно школску годину", каже директорка ОШ "Дринка Павловић" Наташа Васић.

Ђаци се брину због оцена, а родитељима није згодно да излазе са посла како би могли да дођу по њих. Лажне дојаве празниле су и затварале и тржне центре. Закупци локала су због тога претрпели финансијске губитке, а највише су испаштали посетиоци којима су кола остајала закључана на паркингу сатима.

"Ако кажемо да један закупац има барем 200, 250 или 150 рачуна дневно. Па сада можете и сами да урадите калкулацију колики је то рачун и колико сати није радио. Није мало, нарочито у тим терминима, да кажем рано после подне, после подне и увече, када је и посета најбоља и промет најбољи у радњама", истиче директор Тржног центра Немања Савчић.

Пре три дана, због сајбер напада, ИТ стручњаци су закључали систем у Kатастру, како би заштитили базу података. Kада ће грађани поново моћи да користе услуге те институције, још није познато.

"Свакодневно радимо на проблему сајбер напада који блокирају наше институције, а велики је број претњи, од којих су многе стигле из иностранства. Пажљиво проучавамо податке и ступамо у контакт са међународним колегама. Србија има право да директно сарађује са провајдерима, али и са полицијама других земаља како би идентификовали особу која се бави сајбер криминалом. Ако је дело извршено на територији Србије, онда се он процесуира овде, а ако је у иностранству, онда друга земља преузима кривично гоњење", објашњава за РТС Бранко Стаменковић из Тужилаштва за високотехнолошки криминал. 

Од почетка године било је 1.200 контрадиверзионих прегледа због дојава о бомбама. Дојаве које су дошле из Србије полиција је брзо расветлила. Са оним другим иде спорије.

"Потпуно су две одвојене ситуације претње терористичким нападом и блокада институција као што је катастар. Хакерски напади на институције, али и приватне фирме, нису ништа ново. Било је неколико десетина случајева да хакери блокирају податке и да онда траже откуп за повраћај података", објашњава Стаменковић.

Што се тиче претњи и напада који стижу са адреса из иностранства, Стаменковић очекује да, у оквиру међународне сарадње, и они буду решени.

"Замолнице земљама из којих су стизале претње су послате, али још немамо повратне информације, осим за Гамбију", рекао је Стаменковић.

Без обзира на изазове, Стаменковић каже да Србија има капацитете и да је спремна за борбу са високотехнолошким криминалом.