Опао индекс медијске писмености, деца постала страствени корисници интернета

Док смо јачали имунитет против коронавируса, дигитални имунитет и медијска писменост су ослабили. Људи су током пандемије били обасипани гомилом информација, највише путем друштвених мрежа.

"Сигурно да ћемо за своје здравље проверити десет извора, а да ли ћемо десет извора проверити ако говоримо о некој мање важној информацији, питање је колико модеран човек за то има времена", указује извршни директор ЦЕСИД-а Бојан Клачар.

Време на телефону средњошколци највише проводе за забаву. Најмање за учење и информисање иако знају за појмове "таблоид" и "спиновање". Свака четврта млада особа уопште и не жели да се информише о догађајима у свету.

"На нама је да системски решимо проблем и како да те системе комуникације прилагодимо и да се одређени садржаји као што је, на пример, култура много више укључе у то, гледаћемо да то кроз образовни систем спроведемо", истиче Марко Крстић, директор Завода за проучавање културног развитка.

Посебан фокус на подизању медијске писмености, упозоравају надлежни, мора бити на младима, имајући у виду да чак 99 одсто деце узраста од три до 17 година користи интернет.

"Тај проценат само расте са узрастом, на интернету у просеку проведу три до четири сата дневно док током викенда проведу између чак четири и седам часова", наглашава Славица Трифуновић, помоћница у Министарству културе и информисања.

Најпопуларније платформе код младих су Јутјуб, Инстаграм и Тик-ток. Управо су то места, закључују, на којима треба јачати колективни дигитални имунитет.