Колико се исплате соларни панели, Етнографски музеј пробио лед

У подне су сунце или панели производили 25 киловата струје. Од ЕПС-а су узимали свега киловат. Уштеда је до тог тренутка износила 7 евра – види на екрану мобилног директорка Етнографског музеја Тијана Чолак Антић.

Није јој било тешко да се уз мердевине са нама попне до панела на крову. Објаснила је и идеју о њиховој уградњи.

"Моја претходна канцеларија је била на шестом спрату и знала сам колико има сунца, колико је топло", објашњава Тијана Чолак Антић, директор Етнографског музеја.

Свакако музеј гута струју. Сијалице, три велике изложбене сале. Годину дана било је потребно да се идеја и дозволе преточе у уградњу квалитетних плоча. Министарство културе је издвојило мање од шест милиона динара и тако је Музеј пробио лед.

"Када је јако сунце, ми производимо 95-98 посто струје, то се доста добро поклапа од 10 до 17 часова, тада је сунце најјаче", додаје Тијана Чолак Антић.

"Зато што смо користили природни пад крова због бољег примања сунчевих зрака и две улице су омогућиле да имамо и јутарњу сунчеву светлост као и послеподневну. Цео дан наши соларни панели могу да хватају сунчеву светлост", рекла је Александра Левнајић, начелник у Етнографском музеју.

Тијана Чолак Антић каже да немају вишак, у појединим моментима буде: "Поднели смо захтев ЕПС-у да склопимо са њима анекс уговора да можемо ту струју која је вишак да сачувамо за зимске месеце."

А откад су соларни панели на крову гаража на Обилићевом и Зеленом венцу, већ пет година, корист је вишеструка. У склопу паркинга пуни се батерија електричних аутомобила, којих је све више код нас, уз додатни попуст. Гутају струју и наплатне станице, сервери, рампе.

"У гаражи имамо имао 180 панела и постоји соларна електрана која енергију усмерава према приоритетним потрошачима", каже Драгана Брдар из Паркинг сервиса.

Лед сијалице и сензори додатно штеде струју. Практично на Обилићевом венцу заокружили су причу о зеленој и еколошкој гаражи јединој у Европи. И силна отпадна вода се прерађује опет од струје са крова.

"За 30 до 40 одсто штедимо електричну енергију, али у овој гаражи није циљ само уштеда електричне енергије већ и спровођење ефикасне еколошке политике, да се не производи струја из фосилних горива као што су нафта или гас", каже Драгана Брдар.

Ако и нестане струје, рецимо због удара грома, неће се приметити. У гаражи је соларна електрана и батерије које одмах покрећу системе.

До сада је тринаест институција на подручју Електродистрибуције Београд добило дозволу за производњу струје од сунца. Има ту и компанија, банака, школа, института, вртића, на списку је и адвокат из Јајинаца.

До сада је још осам приватних лица на подручју ове електродистрибуције добило статус купаца-произвођача електричне енергије преко соларних електрана. Могло би се рећи: сунце их и греје кад су напољу и штеди им буџет кад су унутра.