Зашто су млади у највећем ризику од сиромаштва и на које препреке наилазе у остваривању права

Извештај на скоро 300 страница анализира остваривање 12 права младих. У вези са положајем младих у Србији у прошлој години, Невена Трофименко за РТС истиче утицај короне и вакцинације, сиромаштва и осветничке порнографије.

Указује и на солидарне акције младих како би се институционално утицало на процесе доношења одлука, нарочито на оне које се тичу заштите животне средине, права на образовање и, неизоставно, ментално здравље.

Ризик од сиромаштва

Један од аспеката који су анализирани је и положај младих на тржишту рада. 

Трофименкова наглашава да у односу на општу популацију млади имају за 16 одсто ниже приходе. 

"Млади су у највећем ризику од сиромаштва управо због тога што имају неадекватне и нестабилне приходе. Такође, то су најчешће запослени на привременим и повременим пословима и велика је стопа младих који нису у образовању, у обуци и некој едукацији", наглашава она.

Додаје и да има пуно простора да се млади заштите када је реч о њиховом праву на рад и достојанствену зараду.

Неизвесност у вези с послом отежава и друге аспекте функционисања, доступност здравственим институцијама, а посебно није довољно приступачно лечење у области менталног здравља.

Србија има само пет центара за ментално здравље и само 47 специјалиста дечје и адолесцентске психијатрије. Одлазак на психотерапију у просеку кошта између 20 и 50 евра.

"Ако зарађујете између 35.000 и 50.000, тешко да ћете имати новца да издвојите за психолошку подршку. Такође недостаје јединствена база која ће окупити како индивидуе тако и установе цивилног друштва које пружају психосоцијалну подршку, која веома изостаје у малим срединама", наглашава Трофименкова. 

Положај младих жена у друштву 

Око 49 одсто младих су жене. Ове године је први пут посебно анализирани положај младих жена у друштву и њихово право на репродуктивно здравље, информисање и образовање.

Током прошле године појавили су се у јавности искуства и подаци о акушерском насиљу, али и иницијативе за борбу против физичког и психичког насиља које су управо покренуле младе жене. 

Трофименкова сматра да су младе жене свакако слободније да говоре о насиљу, али да се мора ићи корак даље, да тужилаштво провери наводе и да се то процесуира и да све то не остане само запис на друштвеној мрежи.

"Сада је прилика да видимо како ће Правилник који је Универзитет у Београду донео, да се поступа у складу с околностима које се тренутно дешавају на Архитектонском факултету", навела је она.

Стратегија људских права 

Што се тиче две Стратегије које се односе на права младих које би требало да буду донете до краја године, рекла је да се чека јавна расправа о тим документима.

Важно је, истиче, укључивати младе на смислен начин и верује да ће то Министарство омладине и спорта да уради, али и анализирати различите сегменте и стратегије из контекста људских права.

"Када говоримо о стратегији људских права верујем да ће људска права младих бити укључена, и морамо сви да се трудимо да им буде боље, јер је то системски проблем који се не може решити преко ноћи", закључила је Трофименкова.