среда, 08.06.2022, 16:36 -> 16:37
Извор: РТС
Ко Србију напушта, а ко јој се враћа
Српска дијаспора је све млађа и све образованија, показују подаци Републичког завода за статистику. На привременом раду у иностранству тренутно је око 320.000 грађана Србије, просечне старости 35 година, а највише их је у земљама западне Европе. Демограф Даница Шантић и Александар Јаковљевић из организације "Тачка повратка" кажу за РТС да је након пандемије коронавируса интересовање за повратак трајно поправљено и да се све већи број људи јавља са питањима како да се врате.
Демограф Даница Шантић каже да заправо не постоје тачни подаци колико људи одлази из Србије у иностранство. Истиче да се чека нови попис становништва како би се видели актуелни трендови.
Истиче да је миграциони потенцијал Србије велик и да су разна истраживања на Географском факултету показала да људи у Србији размишљају о миграцијама, што има и историјску конотацију.
"Сви знамо да одлазе медицински техничари, лекари, грађевински радници, занатлије... Често се и враћају и често су то циркуларна кретања, односно одлазе на три месеца па се врате или просто задовоље своје жеље за боравком у иностранству и већом зарадом и онда се врате у Србију", истиче Шантићева.
Каже да људи из Србије традиционално највише одлазе у Немачку, али да се у подацима већ дуже време све више појављује и Аустрија као земља број један.
"Неке нове емиграционе дестинације су Словенија, Словачка, Малта, Италија... Број се повећава", наводи Шантићева.
"Корона много тога променила"
Александар Јаковљевић из организације "Тачка повратка" каже да је пандемија коронавируса много тога променила и да је виђен велики повратни талас људи који су, имајући у виду дешавања у свету, одлучили да се врате у Србију.
"Интересовање за повратак је трајно поправљено и све већи број људи се јавља са питањима како да се врате. Имамо све већи број упита и драго нам је да се враћају, како високообразовани, тако и људи свих образовних профила", наглашава Јаковљевић.
Каже да сви људи који се врате генерално имају позитивно повратничко искуство и релативно брзо пронађу посао и смештај, због чега процес реинтеграције тече доста успешно.
Јаковљевић истиче да је многе људе на повратак подстакла трајна промена радног окружења, односно могућност да све већи број људи ради на даљину.
"Имамо тако све већи број људи који из Србије и даље имају своје уговоре у иностранству. Ако можемо да кажемо која су два основна профила повратника, то су људи који се враћају по завршетку студија или породице које се враћају у моменту пре него што деца крену у школу", наводи Јаковљевић.
Коментари