Културна дипломатија – нови мастер програм Универзитета уметности

Било да је свет позорница или велика шаховска табла, културна дипломатија умногоме одређује позицију сваке земље на оба терена. Најтврђа од свих меких моћи, култура, међу државама гради, али и руши мостове.

"Ми у ствари само желимо да учинимо нешто више на плану систематизације знања и искустава којима се бавимо и да допринесемо у ширем смислу ономе што су стратешки интереси наше земље. У многим ситуацијама када дипломатија није успела да уроди плодом, култура, уметност и образовање су постигли значајне ефекте", каже ректорка Универзитета уметности у Београду Мирјана Николић.

За резултате је неопходан дугорочни план, а немамо га. Први кораци у културној дипломатији направљени су у последњих неколико година.

У формирању нове, позитивније слике о Србији у свету издваја се слоган - Србија ствара.

Виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам Ана Илић истиче да је важно да свака држава мора да шаље константно конзистентну поруку о ономе што чини њено национално биће.

"То је култура, то је креативност, идеје, људи и управо на тој идеји смо засновали представљање наше земље на највећем светском догађају, а то је светска изложба Експо која је одржана у Дубаију", наглашава Илићева.

Пример добре праксе су и наши представници на 59. Венецијанском бијеналу и ретроспективна изложба Марине Абрамовић у Музеју савремене уметности.

Уметнички директор Битефа Иван Меденица каже да су наша највећа вредност људи.

"Мислим да су то пре свега неке појединачне уметничке појаве, неки уметници који су институције, што често одступа од нечега што би била доминантна културна дипломатија земље онако како је пројектују надлежна министарства или неке политичке структуре. Некад наравно долази до поклапања", сматра Меденица.

Од 12 културних центара које је Србија имала широм света, опстао је само један, у Паризу. Културне престонице, пројекат који је код нас тек у повоју, сматрају се истрошеном формом.

"Можемо да размишљамо о унапређењу пре свега културне дипломатије у дигиталном пољу. Дакле, данас је дигитална дипломатија као таква готово водећа парадигма и у том смислу Србија би могла да се угледа на водеће светске земље", поручује Љиљана Рогач Мијатовић, ванредни професор ФДУ.

За сваки напредак неопходан је новац. Наду улива оцена да се средства издвојена из државног буџета за културу више не читају као донација, већ као - инвестиција!