Како препознати да је породица у ризику и сачувати је на окупу

Недавно је обележен Светски дан породице, који је и најчешће повод да се говори о значају очувања заједнице која треба да омогући сваком свом члану да у друштву нађе место које му припада.

Тешкоће у функционисању породице постају све израженије. Доносе их тешки услови живота, борба за егзистенцију, али и промена друштвеног система вредности. 

Тиме се већ 18 година бави хуманитарна невладина организација СОС Дечја села.

Маја Симић је за Магазин на првом, указала да је породица део друштва и да трпи све утицаје средине у којој је. У неким неповољним околностима догоди се да породица не зна како да се избори са проблемима, а онда су деца изложена разним облицима занемаривања, злостављања или експлоатације.

"Када се процени да је деци угрожен живот или безбедност, надлежне институције предлажу измештање. Да до тога не би дошло важно је на време препознати да је нека породица у ризику и радити превентивно. То је управо мисија организације СОС Дечија села", нагласила је Симићева.

Центри за подршку постоје у Београду, Нишу и Краљеву. Породице им се обраћају саме или их упуте Центри за социјални рад, школе или невладина удружења. Најчешће им се обраћају због лоше материјалне ситуације, али помоћ на коју могу да рачунају је, пре свега, психо-социјална.

"Ради се на оснаживању родитељских вештина и подстицању чланова породице да сами схвате у чему је њихова снага, да сами могу да се изборе са проблемом. Повезујемо их са услугама које постоје у локалној заједници, јер они често не знају која права имају и којим институцијама могу да се обрате", додаје  Симићева.

Помаже им се и да се запосле, у виду савета коме и како да се обрате, да се доквалификују, па чак и да започну сопствени бизнис.

Каже да су помогли једној породици да опреми фризерски салон, другој да набави машину за шивење...

Са децом се ради на едукативној подршци, али и на психолошком оснаживању, а метод је прилагођен узрасту. Велики је, оцењује, помак кад деца иду редовно у школу, кад имају добре оцене или кад им је ојачано самопоуздање.

Наводи да су на услузи породицама до годину и по дана и да је важно да се не створи однос зависности и очекивања да ће неко други решити њихове проблеме.

"За то време ће научити да сами препознају које кораке треба да предузимају и како да раде са децом", наглашава Симићева.

Чак и у ситуацијама када дође до измештања, наставља се рад са децом у циљу њиховог што бржег повратка у породицу.

Први Центар за подршку основан је у Нишу 2013. године. Од тада су помогли више од 850 социјално-угрожених породица, које се налазе у ризику од издвајања деце, кроз директан теренски рад у њиховим домовима, насељима и локалној заједници.

Уз стручну саветодавну, психо-социјалну, едукативну и материјалну подршку СОС Дечија села Србија, у прошлој години се на окупу одржала чак 291 породица, а 821 дете остало је са својим родитељима или старатељима.

План је да ове године стручну подршку добије добије још 330 породица.