Беби увести дохрану тек по препоруци педијатра, шта кажу гастроентеролози

Без обзира на то који су разлози, статистички подаци указују да 13,7 одсто мајки у Србији искључиво доји бебе у првих шест месеци живота, а да се у свим осталим случајевима бебе хране адаптираним млеком.

Проф. др Војислав Перишић саветује да родитељи не треба да уводе дохрану сами већ уз консултацију.

Стандардна млека за бебе су, наводи, у првом месецу мање-више по саставу слична или иста.

Доктор Перишић истиче да педијатри препоручују дохрану одређеног млека у зависности од тога како се које у његовој пракси показало.

"Ако то млеко не иде, онда се проба која је формула укуснија", рекао је др Перишић напомињући да се иде на озбиљну експертизу ако беба не подноси неки од састојака.

Шта су мамама најчешће недоумице 

Јелена Васојевић истиче да саветовалишту "Хало беба" не препоручују формуле, већ могу да маме упуте код лекара на основу њихових наведених проблема.

Наглашава да су питања за дојење у највећем броју као здрава стања, зато што се маме сусрећу с различитим недоумицама. 

Коментаришући податак да је тек свака седма беба до шест месеци дојена, Васојевићева каже да је то зато што се одустаје на неким препрекама које је могуће превазићи.

"Одустаје се из страха, несигурности и недостатка подршке. Ми увек говоримо да дојење није само посао за маме – физички јесте, али је подршка, пре свега породице и најближе околине, друштва и система јако битна да би се одржала у неком дужем периоду", оценила је Јелена Васојевић. 

Беба одбија и мајчино и адаптирано млеко  

Доктор Перишић појашњава да најпре треба проверити да ли беба у усној дупљи има било какву аномалију.

"Друго, какав је акт гутања. Прво само с флашицом воде гута, па онда видимо какав је осећај када уђе млеко у уста. Да ли плаче или не, да ли је сензибилисани противник млека. Ако је беба у четвртом месецу, даје се немлечна храна", објашњава Перишић.

Интересантно је да је, иако је немлечна храна неукуснија, она за бебу укуснија од млека и прихватљивија. Та немлечна храна је и апсолутно хранљива, потврђује професор.

Додаје да постоје и друге варијанте а то је да се даје немлечна храна бебама испод другог месеца, а то су пиринач, пилетина, уље и витамини. 

Васојевића истиче да је битно да увек прво иде дојење, а да се онда по препоруци педијатра беби понуде млечне формуле.

Њих је, саветује, неопходно припремати на начин који је произвођач преписао да би оне имале своје потпуно хранљиво дејство и да би биле сварљиве.

"Ако вода буде хладнија, молекули неће добро да се растворе и онда беба ту храну неће добро да свари. Може се користити било која вода, која се претходно прокува и доведе до температуре коју је произвођач означио", објаснила је она.  

Строжа контрола беби хране

У фабрици за производњу хране за бебе истичу да је начин контроле те хране много строжи од контролисања хране за одрасле која може да се нађе на пијаци и у продавницама.

Дечија храна је дијететски производ, то значи да је нулта толеранција на пестициде и употребу хемијских средстава.

У Србији две фабрике производе храну за бебе, све остале кашице и млека су из увоза.

Прошле године Гранична санитарна инспекција забранила је увоз седам тона адаптираног млека и 41 тону хране за децу због микробиолошке неисправности и одступања на декларацијама.

Одобрен је увоз 2.400 тона дечје хране. 

Цео сегмент Земља родитеља у оквиру Јутарњег програма РТС-а погледајте у видео-снимку на почетку текста.