Владимир Костић: Политика је појела све

Академици се данас окупљају на редовној годишњој скупштини, на којој се подносе извештаји о активности свих јединица Српске академије наука и уметности и Академије у целини. Извештаји ће бити штампани и у Гласнику академије и тако ће постати доступни јавности. О томе каква је улога Академије у друштву, говори њен председник, академик Владимир Костић.

Ову годину Академија посвећује архитекти Добровићу. Недавно је публиковала и збирку радова о крају Првог светског рата и формирању Југославије. Издата је и једна варијанта Душановог законика.

Академија делује кроз различите одборе. Покушава да утиче на политику науке и уметности, даје мишљење о читавом низу ствари.

"Последња је један апел који се, рекао бих четири-пет година заредом, полако развијао. То је да Академија полако покушава да антиципира догађаје, како у шали кажемо, да се не бисмо изнова изненађивали шта нам се догађа, него да на фону коришћења научне и уметничке методологије покушамо да разумемо свет око нас и да видимо шта нас то очекује одмах иза угла. Колико смо у томе успешни, то је друга прича", каже Костић.

Улогу и функцију Академије, каже академик Костић, не треба занемаривати.

"Питање је, међутим, што ми се чини да смо у овом нашем животу, и то не само на овим нашим меридијанима, пауперизовани, у том смислу што је политика појела све. Питање је колики је општи интерес за те ствари. Ми смо имали изложбе и за време короне које је посећивало 40.000 људи, а да у медијима нисмо нашли готово никакав одјек", рекао је Костић.

Председник Академије истиче да постоји нека врста занемаривања. "И ако се то не поправи, не за Академију него за културу уопште, за науку као такву, имаћемо проблем. А ми ћемо наставити да вршимо ту своју улогу", навео је Костић.

Подсетимо, историјат куће српске науке, културе и уметности почиње 7. новембра 1841. године када је основано Друштво српске словесности са циљем да проучава српски језик и на њему пропагира науке.