Коме припада грађевинско земљиште – старим наследницима или инвеститорима

"Уместо онога што се потражује, дакле земљиште и зграде, које се потражују у процесу реституције, добили бисмо обештећење, чија би вредност била врло симболична и нереална, док би та приватна фирма која тренутно има уписано коришћење на основу ове одлуке добила поклон у реалној тржишној вредности", наводи наследник Иван Бабачев.

Конверзија је на неколико година зауставила све велике пројекте у високоградњи у Београду, тврди заменик градоначелника и тражи њено укидање.

"Укидање конверзије омогућиће да се успостави правна сигурност и јасни законски оквир у коме ће грађанима и привреди бити олакшано да успоставе своје право својине на грађевинском земљишту. Тако се отвара простор за даље инвестиције, како приватних тако и страних инвеститора. На крају, држава за ових деценију и по скоро да нема прихода од конверзије, а штета која је нанета због тога што нису реализоване инвестиције мери се милијардама евра. Уосталом, донет је као 'комунистички пропис', уз образложење да ће обезбедити више пара за буџет, а такви прописи у тржишној привреди не функционишу и на крају нанесу највише штете друштву", рекао је тада заменик градоначелника Београда Горан Весић.

То би највише наштетило старим власницима који потражују имовину у реституцији – тврди Мрежа за реституцију.

"Поклонити некоме грађевинскмо земљиште вредно десетине милијарди евра по не знам каквим изговором је једноставно нефер у односу на оне инвеститоре које долазе не само из ЕУ него који су одавде из Србије, и из целог света који купују грађевинско земљиште да би градили. И тај процес функционише и тај процес треба развијати тако што ће се земљиште вратити власницима, бившим власницима. Државно грађевинско земљиште, исто као и пољопривредно није ништа друго него друго име за национализовано, отето приватно земљиште стотина хиљада грађана Србије", тврди Миле Антић из Мреже за реституцију.

Напомиње и да није било исправно доносити Закон о планирању и изградњи пре решавања реституције. О том закону је више пута мишљење дао и Уставни суд Србије; да се право коришћења грађевинског земљишта стеченог приватизацијама и стечајем може, али и не мора пренети у својину корисника. Ако се преноси, да то мора да бити уз тржишну накнаду.