Два начина узимања матичних ћелија, др Благојевић објашњава процедуру и важност регистра давалаца

Др Глорија Благојевић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавила да у Националном регистру има око 10.000 потенцијалних давалаца, да тај број није довољан, и да се зато труде да га повећају.

"Трансплатација матичних ћелија је једини пут ка изечењу за многа хематолошка обољења, болести имуног система и метаболизма. Једини лек за ове болеснике је трансплантација матичних ћелија. Зато је важно да постоји велики и јак Национални регистар јер са повећањем броја људи у регистру се повећава могућност да нађемо подударног даваоца за што већи број болесника", каже др Благојевић.

Према њеним речима, ти хумани леукоцитарни антигени на основу којих се одређује подударност даваоца и болесника су слични код људи са истог подручја и истих етничкох група.

"Време које је потребно за тражење даваоца је много краће ако је давалац из Националног регистра, а време је од пресудног значаја за ове болеснике. Показано је да је сама успешност трансплантације много боља ако су давалац и болесник из истог подручја. И оно што је најважније је да сви наши болесници добијају подједнаку шансу да преживе, да се не одвајају од породица путујући у иностранство, да могу своје бриге да деле на матерњем језику", истиче др Благојевић.

Указује да би се неко пријавио у регистар потребно је 10 до 15 минута.

"Попуни се један упитник који се састоји из медицинског дела и пријавног листа и да мали узорак крви и то је све што се тиче пријављивања у регистар. Ако се догоди да будете подударни са неким од болесника могу да прођу и године, али шансе постоје. Пролазите детаљан медицински преглед јер су нам здравље и безбедност давалаца на првом месту. Једино ако тим за прикупљање матичних ћелија донесе одлуку да сте здрави можете дати матичне ћелије", истиче др Благојеви.

Два начина давања матичних ћелија 

Наводи да се у данашње време матичне ћелије прикупљају најчешће из периферне крви.

"То значи да имате иглу у вени једне руке, из ње се узима крв, обрађује на машини која се зове сепаратор. Задатак сепаратора је да се мала количина крви раздвоји на компоненте, узме оно што треба болеснику, а остатак вам се преко друге вене врати. Боли колико и убод игле. Процедура је безбедна, не можете се заразити крвљу преносивим болестима јер се користе стерилни сетови за једнократну употребу, не можете да нарушите свој имуни систем, јер тај мали део матичних ћелија се обнавља јако брзо", напомиње др Благојевић.

Други начин је, додаје, из бедрене кости.

"Ова процедура је болна и зато се даје у краткотрајној општој анестезији. Давалац је тај који бира процедуру на који начин ће дати матичне ћелије", наводи др Благојевић.

Србија је, каже, дуго члан светског регистра.

"Наш регистар је формиран 2005. године, а 2012. смо постали део светског регистра. То је јако значајно јер смо урадили до сада 213 несродних трансплантација и већина давалаца је била из иностранства. Данас светски регистар броји преко 40 милиона давалаца", указује др Благојевић.

За време короне су, истиче, имали техничких проблема због доласка и увоза матичних ћелија, било је проблема уласка у земљу.

"За време короне смо урадили преко 30 трансплантација што је један добар број. Даваоци могу да буду особе између 18 до 45 година живота, не би требало да болују од тешких хроничних болести, срца, плућа,бубрега, малигних и аутоимуних обољења", напомиње др Блгојевић.

Свака акутна инфекција, наводи, одлаже донацију.

Данас почиње кампања "Ослони се на мене", а др Благојевић наводи да се може приступити регистру у Институту за трансфузију крви Србије, у Заводу за трансфузију крви Војводине, Ниш и Крагујевац, у ужичкој и суботичкој трансфузији и свим екипама на терену које добровољно прикупљају крв. 

"Нема разлога да свако од нас не буде у регистру. Потребно је мало добре воље, добра воља не може да шкоди, хајдемо да сви дамо себи привилегију да некоме продужимо и спасимо живот", закључује др Благојевић.