Злостављач је увек у џепу, сваког тренутка децу вреба 750.000 сајбер предатора

Ана Мирковић наглашава за РТС да је дигитално насиље доминантно свуда у свету зато што је оно фузија различитих типова, ту је и емоционално, психолошко, социјално, сексуално насиље, експлоатација, а све то може да кулминира и физичким насиљем.

Указује да свако дете које пролази кроз процес дигиталног насиља, било да га трпи или га посматра, има свест о томе да то види много већи број људи него што може да замисли.

"Злостављач је увек присутан, он је у мобилном телефону, то значи да је у џепу, испод јастука, у ранцу и не може се од њега побећи. Оптерећујуће је што томе нема краја, јер кад се нађе на некој друштвеној мрежи, платформи, заувек тамо стоји. Оптерећујуће је за свако дете и родитеље који не знају како да се с тим носе", истакла је Мирковићева.

Родитељи морају да се укључе

Сматра да родитељи највише треба да се укључе у проблем, јер доста дуго мисле да се то дешава некој другој деци и да интернет није њихова надлежност, да они имају нека паметнија посла. Такође, често мисле и да мала деца немају проблем већ само велика, а то, каже, није тачно.

"Ми смо овај приручник посветили баш родитељима и причамо о томе да нема табу тема без обзира на то о ком узрасту је реч. Дали смо родитељима савете како да о тим комплексним темама разговарају с децом до шест година, која се налазе на том преоперационалном стадијуму развоја", објашњава Мирковићева.  

Даље наводи другу фазу развоја од 7 до 11 година, где дете може логички да размишља, али с конкретним предметима и у конкретним ситуацијама.

И онда следе старији од 12 година, који је последњи, формално операциони стадијум, када дете може да разликује реалност од маште, филозофије и неких различитих виших мисаоних процеса.

Наводи и да су све те теме из медијске писмености, као што су говор мржње, стереотипи предрасуде, ријалити, књиге, друштвене мреже, адвертајзинг, маркетинг, обрађивали кроз ове аспекте.  

"Наш савет је прво да родитељи морају више да се укључе, друштвене мреже не смеју бити дигитална цуцла малој деци, дадиља нешто старијој деци. То је огроман ресурс знања и информација и могућности да комуницирамо, али на који начин – то је на родитељима", поручује психолог. Дете до шест година може да дође до врло агресивних садржаја, односно они дођу до детета.

"Сајбер булинг" најинтензивнији 

Посебно наглашава да када дете млађе од седам година види порнографски садржај, то страшно лоше утиче на његову психу, то је за њега узнемирујући призор који нема ништа с љубављу, врло агресиван чин и зато се деца склањају од таквог садржаја.

Родитељ мора бити присутан и ако се појаве садржаји мржње, како би детету поставио питања и сазнао да ли се дете уплашило и како је све то разумело.

Истиче да је најинтензивнији сајбер булинг, вршњачко насиље на интернету. 

"Мало, мало па се деси нека туча, то се сними па се пошаље на разне платформе. То је узнемирујуће и за децу која су жртве насиља, али и за ону која учествују у томе, а нису ни свесна", упозорава она.

Указује и на "груминг" насиље, када девојчице од 12 и 13 година, али и дечаци, започињу комуникацију с непознатим људима и деле све па и интиму.  

"Треба оснажити сваког појединца у друштву, све се данас дешава пребрзо и све је флуидно. Важно је да можемо да пратимо те промене и да будемо отворени и да не знамо. У овим темама је најважније знати колико не знамо и тек кад схватимо колико не знамо, можемо и да радимо на себи", закључила је Мирковићева.