Еко, био и органик – да ли знате разлику

Kоришћење ових ознака је само један део појаве која се у свету зове "greenwashing", а код нас преводи као "зелено испирање" или "обојено зеленим". У том случају, ради се о манипулацији коју фирме и произвођачи користе да замаскирају сопствено неодговорно понашање или да, као вредну робу, продају нешто око чега се нису потрудили.

"Префикс ‘био’ се доживљава као ‘бенигни’ и многи у Србији мисле да може тек тако да се користи, али то никако није дозвољено и повлачи за собом често и кривичну одговорност", каже Ивана Симић из Асоцијације Србија органика.

Kо додељује префиксе?

Надлежни за одобравање, односно додељивање ових ознака су Министарство пољопривреде и Министарство за екологију и заштиту животне средине.

У Институту за стандардизацију Србије кажу да су наши стандарди и у овој области идентични међународним и европским. Што се тиче стандарда из области животне средине, Марина Донић из Института за стандардизацију каже за Први програм Радио Београда да Институт даје аспекте развоја означавања у вези са животном средином, принципе и процедуре за развијање програма за означавање типа, укључујући избор категорија производа. 

У тим прописима и процедурама, међутим, нису стриктно наведени захтеви које је потребно да испуни производ да би му се доделио "еко" или "органик" знак.

За додељивање знака "еко", према Правилнику о ближим условима и критеријумима за добијање права на коришћење тог знака, надлежно је Министарство за заштиту животне средине, а за ознаке на прехрамбеним и пољопривредним производима Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства.

Ту такође постоје прописи који стриктно прописују захтеве које мора да испуни један производ да би добио овај знак."

Србија органика 

У Министарству пољопривреде, постоји сектор за пољопривредну политику и, у оквиру њега, Одсек за означавање хране, шеме, и квалитета пољопривредних и прехрамбених производа. У склопу овог Одсека ради група која се односи на органску производњу. Званични назив је Србија органика, и то је кровна асоцијација свих који учествују у стварању органских производа.

Сама процедура стицања права на знак "органско" у Србији је строго прописана законима, каже Ивана Симић, једна од координатора у овој групи.

"Произвођач мора прво да се пријави некој од овлашћених цертификационих кућа које је Министарство пољопривреде овластило да врши контролу и цертификацију органске производње. Те куће су и акредитоване у Акредитационом телу и оне издају потврду да је све у складу са законима и прописима. Уколико неки произвођач стави на амбалажу ознаку или префиксе без провере, може за то бити кривично гоњен."

Од дана кад се произвођач повеже са контролном кућом, добија статус "органског", и од тад подлеже контролама цертификационе куће коју је одабрао.

"Међутим, то не значи да су производи већ органски. Тек тад се улази у период конверзије који траје различито, зависно од тога шта се производи – да ли су једногодишње или вишегодишње биљке, која врста животиња и слично. Kад произвођач добије цертификат да је ‘органски’, контролисање се наставља бар једном годишње", каже Симићева.

На питање зашто је органска храна знатно скупља од конвенционалне, Ивана Симић, агроном, објашњава да је сама производња скупља и захтевнија, са приносима мањим него у конвенционалној пољопривреди. 

"На пример, због лимитиране употреба хербицида, мора да се користи више радне снаге. На цену утичу и трошкови којих нема у обичној производњи, као што је цертификација."

Зато, надлежно министарство за органску производњу одваја неколико пута веће износе него за конвенционалну.

Ове године се за хектар у конвенционалној производњи даје 8.000 динара, а у органској 28.000 динара по хектару. Kомпензује се и трошак за цертификацију – Министарство рефундира половину укупне суме.

"Kад је реч о потрошачима, не само због цене већ и због квалитета производа, важно је да читају пажљиво и проверавају сваку декларацију, сваки жиг који виде на производу. На сајту Министарства пољопривреде може се видети оригинални лого цертификованих органских производа", закључује Ивана Симић.