Приступне беседе новоизабраних редовних чланова САНУ

У приступним беседама новоизабрани редовни чланови Академије говоре о стваралаштву које их је квалификовало да уђу у српску кућу знања, науке, културе и уметности. Тек са том беседом они добијају повељу да су постали редовни чланови. Добијају коначну почаст. А беседе остају записане у књигама.

"Три наша академика су показивала своју веру у живот у науци. Кад се крене на тај пут, ви не можете знати да можда насред пута нећете схватити да сте на кривом колосеку. Према томе, оно што они раде поред креативности је и један озбиљан ризик који може да вас фрустрира, па чак и уништи. Али наука иде напред. Како је Хајдегер говорио – наука не мисли", рекао је академик Владимир Костић.

Шта год да се дешавало, каже Костић, наука иде напред. "Једина чини ми се њена права филозофија је радозналост, коју ништа друго не може заправо да замрачи, ни религије, ни идеологије. Људска радозналост је као вода. Нађе пут", навео је председник САНУ.

Академици се окупљају и наредне недеље на редовној годишњој скупштини. Послужиће пре свега за консолидацију, јер се и ту осећају трагови пандемије.

"Имамо ово што се дешава у Украјини, које, ма шта себи причали и убеђивали, доводи до одређених промена у комуникацији и ту је Академија покушавала да буде независна од свих утицаја са било које стране", каже Костић.

Академик Костић подсећа и на прошлогодишње изборе у Академији.

Те изборе, каже, свако различито процењује. Указује да не мисли да су били посебно успешни, јер се, каже, плаши да су изабрали тек онолико људи колико је потребно за неку врсту просте репродукције.

"Много пута сам поменуо, Академија има можда и најмањи број академика по глави становника у читавом региону, па чак и кад бисмо гледали и у европским оквирима. То може да се протумачи и као скрупулозност, али и помало као губитак репера шта ми морамо да бринемо, и ја се надам да ће будући председник Академије, кога бирамо априла следеће године, и то ће бити једна од порука, бити успешнији од мене", рекао је Костић.

Академија годишње штампа 60 наслова. Кроз своје одборе покушава да утиче на политику науке и уметности, али и да даје мишљење о читавом низу ствари. Иако постоји једна врста занемаривања, каже академик Костић, наставиће да има своју улогу.