Дуг пут до откривања ко стоји иза лажних дојава о постављеним бомбама

Жарко Кецић је за "Јутарњи програм" Радио Београда 1 рекао да је Yandex међународни, отворени мејл, на којем може свако из било ког дела света да отвори налог.

"У овом случају процедура може да буде једноставна, али све зависи од људи који треба да нам дају праве и поуздане информације. Прво би требало контактирати администратора, који има ИП адресу. Потом треба да се утврди да ли су корићени прокси и ВПН сервери. Интернет провајдер једини зна одакле је послат мејл, он има информацију који корисник је у време када су послати мејлови комуницирао са Yandex-ом. Када се све то утврди онда следи истрага," изјавио је Кецић за Радио Беогрaд.

Кецић наводи да истрага траје онолико дуго колико је потребно свима да одраде свој део посла. Пракса показује да у случајвима где нема људских жртава или велике материјалне штете надлежне службе не реагују баш брзо, него то траје по неколико дана па чак и недеља.

Указује да у Србији има довољно људи који могу да раде на случају откривања пошиљаоца лажних дојава о постављеним бомбама.

"МУП има добро одељење форензике, али у овом случају све зависи од странаца и њихове брзине деловања. Када би се све радило из Србије, опет би било укључено више актера, али бисте могли и мало да их пожуримо. Када су странци у питању, ако је то Русија, они су у специјалној војној операцији у Украјини, они ће вероватно одговорити, али не знамо кад", истиче Кецић.

На међународном нивоу не постоји општеприхваћено правило како се понашати у оваквим случајевима. Постоје договори између држава у које су укључени Интерпол и друге организације за откривање сајбер криминала. Ово можемо да третирамо и као терористички напад, јер је велики број институција погођен, а МУП не може да обради све те захтеве. Док се не заврши истрага, све опције су могуће, укључујући и то да иза лажних дојава стоји појединац, па до тога да је то дело организоване групе.

Када иза оваквих ствари стоје организовани напади, њих најчешће организују терористичке групе или државне институције које се баве сајбер ратовањем.

Кецић наводи да нема информацију да је Србија са неким у сајбер рату. 

"Мислим да се ради о акту појединца, који је из неког разлога љут на нас. Мени лично је индикативно то што су дојаве о постављеним бомбама стигле у школе, тржне центре, аеродроме. Није било дојава за владине институције или безбедносне агенције", наводи Жарко Кецић из Регистра националног интернет домена.

И у будућности можемо очекивати лажне дојаве, та пракса постојала је и пре појаве интернета, када су дојаве сижале писмом или телефоном. Са појавом интернета сада свако ко жели да пошаље неку своју поруку то може да уради и да се лако сакрије. Колико ће они брзо бити откривени зависи од људи који су укључени у истрагу.