Због опасних Тик-ток изазова страдало на стотине деце у свету, коме се обратити за помоћ

Алекса је на Тик-току снаге удружио са својим дедом. Видео-клип у коме овај двојац пева модерну музику, свакодневно има више од 150.000 прегледа. Циљ је био, каже, да направи профил који ће увесељавати људе.

"На Тик-току мораш да будеш оригиналан да би се истакао. Због тога сам и желео да снимам са деком да бих могао да се истакнем на специфичан начин", каже Алекса Броћић.

Зашто се деца одлучују за ризичне изазове

Доћи до што више прегледа, циљ је сваког тик-токера. Многа деца се зато одлучују на ризичне изазове: нестанак на 72 сата, гутање капсула прашка за веш, лизање веце шоље на јавном месту, лежање на путу – само су неки од њих.

Психолошкиња Ана Мирковић каже да нико од тик-токера нема суицидалне идеје.

"Они само виде да је то неки изазов, да то други људи раде и помисле – зашто и ја то не бих радио. Породица и родитељи, с друге стране, немају појма о чему се ради и мисле да сами могу потпуно да извуку закључке. У таквим ситуацијама се деси неки трагични исход", указује Мирковићева.

Просечна старост публике је од шест до четрнаест година. Стручњаци кажу да родитељи морају да се боље упознају са дигиталним светом и искушењима које он носи, али и да буду активно укључени у живот своје деце.

Комуникација са децом важна

Психолошкиња Ана Мирковић каже да је важно да пратe понашање деце и у каквом су емоционалном стању.

"Кад год приметe неку промену да не буду они који кажу: седи овде, сад ћу да ти покажем, него да питају: шта се дешава, да ли би нешто поделио са мном, да ли те је нешто узнемирило. Oтварањем двосмерне комуникације, постајемо релевантан члан њихове онлајн заједнице. Нама ће се обратити када им треба помоћ", истиче Мирковићева.

Коме се обратити за помоћ 

За помоћ се могу обратити и Националном контакт-центру за безбедност деце на интернету.

Из Центра кажу да постоје бесплатне апликације које родитељи могу инсталирати на телефону – и пратити који садржај окупира пажњу њихове деце.

"Довољно је да се јаве Центру, да сликају екран ако је било која врста узнемиравања детета у питању: непримерен садржај, фотографије 'сајбер-булинг'. Ми формирамо предмет и упућујемо га надлежној институцији", истиче Сандра Бакић из Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету.

Према нашим прописима, млађи од 15 година не би смели да имају профил без сагласности родитеља.

Ко сноси одговорност 

Осим опасних објава због којих је до сада страдало на стотине деце у свету, критике упућене тој друштвеној мрежи односе се и на непримерен и вулгаран садржај, али и на неприкладан речник који млади користе у неким видео-клиповима.

Поставља се питање ко ове изазове смишља и ко сноси одговорност уколико дође до трагичног исхода.

Саша Живановић, стручњак за високотехнолошки криминал каже да се у свету повело питање одговорности када су деце користила оружје својих родитеља у изазовима.

"Родитељи су у тој ситуацији криви ако је оружје било доступно деци, ако није било на адекватан начин обезбеђено. Малолетници подлежу кривичној санкцији, али се деца до 14 година по нашем закону не могу санкционисати", указује Живановић.

Ова друштвена мрежа већ је била на мети критика због кршења прописа о приватности података деце и због софтверске грешке у прикупљању корисничких података.

Хтели – не хтели, родитељи морају да буду упознати са могућностима нових технологија и да комуникацијом са децом буду први стуб одбране њихове безбедности у дигиталном свету.