Жртве трговине људима могу бити сви – како их препознати

У документу о заштити деце од насиља помиње се чак двадесет облика, од насиља у онлајн свету, до трговине људима. Сва министарства која су потписала тај документ обавезала су се да дефинишу и посебне протоколе.

Александра Урошевић, тренинг менаџер Фондације Унитас задужена за обуку, наводи за РТС да трговина људима најбрже растућа криминална индустрија у свету, после трговине дрогом и оружјем, и да годишње приходује 152 милијарде долара.

"То значи да је она свуда присутна и да њој интернет потпуно отвара врата. То није нешто што се догађа отмицом на улици одређеног детета већ су сви апсолутно потенцијалне жртве. потенцијалне жртве могу бити сви", објашњава Урошевићева.

Указује на то да жртва трговине људима може бити свако, независно од порекла, пола, доби или социјалног статуса.

Жртве су, како каже, изнурене јер се налазе у ланцу бруталног психо-физичког насиља, где су обавезно у оптицају тешке дроге и алкохол.

"Тако да жртве врло брзо развијају стокхолмски синдром, везују се за свог мучитеља, па чак и када жртва успе да се избави из ланца трговине људима она одбија да сарађује са полицијом и, због стигме околине, најчешће се сама враћа свом мучитељу", указује Урошевићева.

Наводи да је неопходно обучити људе како да препознају жртве трговине људима.

"Уколико рецепционар примети особу која је старија од групе девојака које стоје са стране и које не говоре истим језиком као особа која уместо девојака, рецимо прилаже пасоше, а девојке имају тетоважу на истом месту, то онда значи да су оне брендиране,  односно жигосане, да су највероватније жртве трговине људима", објашњава Урошевићева.

У Министарству трговине, туризма и телекомуникација процењују да је за препознавање трговине људима неопходно обучити и запослене у хотелијерству да препознају критичну ситуацију и благовремено реагују.

Милена Бићанин, руководилац групе за развој информационог друштва и информационих технологија Министарства телекомуникација, наводи за РТС да људи треба да се освесте и да схвате да оно за шта мисле да не постоји ипак постоји и да се дешава у њиховом окружењу.

"И да кроз примере које наводимо виде да нису у питању имагинарни примери из рубрике  ‘десило се’. То су извештаји из полиције и потребно је потпуно поверење, разумевање да проблем постоји и лично посвећивање том проблему", истиче Бићанинова.

Каже да нема места паници и стрепњи да тако нешто може да вам се деси већ да је потребно развити и усавршити механизме опажања.

"А то значи – не треба да будете у паници, не треба да стрепите да ће то сваког тренутка да вам се деси, морате да развијете механизме опажања, нови начин размишљања – да знате да постоји, да знате да је могуће и морате да развијете вештине препознавања", објашњава Бићанинова.

Обука би требало да крене за месец дана, нема статус обавезности и прилагођена је нашем поднебљу и нашем менталитету.