Високи Дечани, место на коме сви проналазе дом

Најбоље очувани храм из доба Немањића, древна лавра Високи Дечани, сазидан у време процвата српске средњовековне државе, сведочанство је битисања Срба у том делу Балкана 695 лета. Светиња у којој се литургијско појање чује од оснивања задужбине Стефана Дечанског и цара Душана, отворена је за све који походе манастир у Метохији.

Манастир Високи Дечани слови за нешто најлепше што је људска рука створила и оставила у наслеђе будућим генерацијама. Аутентични споменик српске прошлости привлачи задивљујућом архитектуром, осликаним духовним простором и изузетним природним окружњем.

"Долазе да посете Дечане као познати споменик културе и историје- Унесков споменик.Већ имамо организоване туристичке групе, почели су Белгијанци, Шпанци, имамо и из скандинавских земаља. Госте који долазе и из верских разлога. Долазе у ову светињу", рекао је Јеромонах Петар, кустос Манастира Високи Дечани.

Храм Вазнесења Господњег подигнут комбинацијом византијских, романтичких и готичких елемената вековима је повезивао народе и културе.

"У прошлости су често долазили и Албанци, Муслимани и други и ја бих волео да сви људи осећају ово као свој дом. Ево овде имамо и припаднике Међународних Снага који долазе, који обилазе. Сви ту налазе на неки начин свој дом", каже архимандрит Сава, игуман Манастира Високи Дечани.

Оснивач манастира је краљ Стефан Урош Трећи, син краља Милутина и отац цара Душана, 1330. године издао је и оснивачку повељу Дечана, светиње подигнуте далеке 1327. године.

"Сваки камен Дечана говори о српској историји, оснивачу Стефану Дечанском. На зидовима Дечана су фреске Немањића. Позната "Дечанска лоза Немањића" , Светог Симеона Мироточивог и његових синова Стефана Првовенчаног и Саве...", навео je Јеромонах Петар, кустос Манастира Високих Дечана.

Први српски архиепископ Сава Немањић својевремено је зацртао пут изградње српског народа не као једне етничке заједнице, већ пре свега као заједнице која почива на вери у Христа- вери православаца.

"Верске заједнице, цркве, дакле, културна баштина то нису политичке категорије, да било кога угрожавају. То је богатство једно које би свако нормално друштво требало да негује. То је рецимо например врло значајно и у европским оквирима и у светским оквирима, где год постоје те цивилизационе норме", каже архимандрит Сава.

Споменичко наслеђе које се темељи на културном и духовном доприносу династије Немањића, која је Србијом столовала два века и данас представља духовно огледало народа светосавског, који ће 2027. обележити седам столећа Немањићке задужбине подно Проклетија.