Шта се добија када своје домете укрсте вештачка интелигенција и биотехнологија

Овај Центар се налази у оквиру Канцеларије за ИТ и Е-управу. Један је 16 колико их је основао широм света, трећи у Европи, а први у регион. Направили су први корак - потписали су споразум са Институтом за молекуларну генетику.

Јелена Бојовић указује да Институт генерише велике количине биомедицинских података који су свима значајни.

"Значајни су нашим лекарима, пацијентима, и они сада те податке користе и држе код себе у оквиру Института. Споразум ће омогућити инфраструктуру која ће омогућити да се ти подаци налазе и у Држвном дата центру и да њима могу касније приступати и други научници, лекари, пацијенти ако су у питању њихови подаци", каже Бојовићева.

Указује да ће се све то урадити на сигуран начин. 

"Са обзиром на то да се ради о Државном дата центру обезбедиће се ауторизовани притуп овим подацима", истиче Бојовићева.

Спајаће се наука, привреда и медицина.

"Центар је основан са идејом да се бави са две кључне области - једна област је развој биотехнологије, а друга област је употреба вештачке интелигенције у биомедицини. Наравно спајаћемо сва три сектора друштва јер заједно једино можемо да препознамо који су то технолошки напреци и како те нове технологије да искористимо како за добробит грађана тако и целокупног друштва", објашњава Бојовићева.

Биће доступна, додаје она, различите врсте лечења - употреба генетике како би се урадила нека превентивна медицина, потенцијалне болести од којих можете да болујете или брза дијагностика ретких болести или ћелијска терапија.

"То су различите гране биомедицине које ће се паралелно развијати пре свега захваљујући склопу информационих технологија и биологије и медицине које заједно могу да решавају проблеме", наводи Бојовићева.

На питање где ће се све употребљавати биотехнологија и вештачка интелигенција наводи да ће се пре свега користити у дијагностици.

"Уколико сте се десетак година лечили и имате лабораторијске податке у последњих десет година ваш лекар ће тешко да прође кроз све те податке и да утврди неке правилности или неправилности у тим резултатима", указује Бојовићева.

Оно што нам омогућавају информационе технологије, додаје она, јесте да тај лекар на клик добије информацију, криве, погледа да ли се неки ваш параметар у лабораторији мењао или не и на основу тога брже и лакше закључи да ли потенцијално болујете од неке болести.

Шта добијају грађани, а шта лекари и држава 

Указује да се окрећу персонализованој медицини - медицини по мери сваког пацијента.

На питање шта овим центром добијају грађани Србије, лекари, а шта држава одговара да ће Центар омогућити пацијентима да брже доћу до своје дијагнозе, лекарима да на клик приступе подацима, а држави ефикасније здравство, а дугорочно и нова улагања у високу технологију.

Како каже, он ће имати сарадњу са осталих 15 центара.

"Са једне стране ћемо од њих добијати информације, податке који су нам потребни да боље разумемо целокупно научно и технолошко окружење, а са друге стране ћемо кроз центар ћемо промовисати оно што ми радимо и тиме се боље позиционирати", објашава Бојовићева.

Центар ће окупљати научнике, истраживаче, представнике државе, индустрије, цивилном друштва.

"У центру ће пре свега радити молекуларни биолози, биоинформатичари, информатичари, људи који који се дуго баве овим темама", закључила је Бојовићева.

Споразум су потписали Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и директор Канцеларије за ИТ и Е-управу Михајло Јовановић.