Четвртком у 9: Илон Маск "ослобађа" Твитер, може ли један човек да буде гарант слободне речи

Вест да је најбогатији човек на свету, бизнисмен Илон Маск, купио друштвену мрежу Твитер за 44 милијарде долара потиснула је у други план чак и извештаје о рату у Украјини. Те две вести нису неповезане јер сукоби данас најпре почињу на друштвеним медијима, а онда се шире даље.

Да ли ће Илон Маск од Твитера заиста направити место где никоме неће бити забрањено да изнесе своје мишљење, какво год оно било, под условом да поштује нека правила или је то утопија па ће он само увести другачија ограничења?

Социолог Далибор Петровић рекао је у емисији Четвртком у 9 да га је куповина Твитера на рационалном нивоу забринула – само један човек ће управљати том друштвеном мрежом чиме улазимо у систем у ком се један човек пита за све.

Међутим, Петровић истиче да је образложење Илона Маска занимљиво јер делује као један антихерој који ће спасити свет. Маск каже да му економски аспект није битан.

"Кад узмемо и једно друго образложење, ближи сам овом рационалном да је куповина Твитера од једне особе забрињавајућа појава", навео је Петровић.

Медијски стручњак Небојша Крстић рекао је да је за њега куповина Твитера била на почетку ирелевантна информација док није видео колико ће он бити плаћен.

"У почетку нисам схватао чему служи Твитер, био сам саветник, али нисам знао, говорио сам да тада председник Борис Тадић не мора да има Твитер, а сада не можете да замислите политичара без Твитер налога", објаснио је Крстић.

Он не верује да Илон Маск може да поквари Твитер, а да ли ће да га поправи, како каже, видећемо.

Према његовим речима, у Твитеру има егзибиционизма, социолошке жеље и у том смислу је лакмус папир за идеје, средство информисања, али и разбибрига да се бави туђим проблемима – Твитер је и патологија и социолога.

Крстић: Живот без Твитера био би лепши

Социолог Петровић је подсетио на Хабермасове речи да јавна сфера мора да постоји:

"Имамо превелика очекивања, Твитер смо ми, твитер популација има двеста милиона активних корисника. То су образованији и богатији људи, па је можда и слика боља него што је, иначе, друштво."

Правник Милан Антонијевић напомиње да на Твитеру имате све доносиоце одлука и зато се вест коју неко објави на Твитеру брзо прочује свуда.

"И компјутер и све што је дошло после променило је наше животе набоље, многе ствари су фабриковане, некима је циљ да загаде тај простор", истакао је Антонијевић.

Крстић сматра да је живот без Твитера био лепши.

"Одузима много времена, Твитер је један наркотик, одузима време да радите нешто паметније. На мору читам, али кад сам у Београду не могу да се 'скинем' са Твитера, ако нисам пар сати, одмах гледам да ли сам нешто пропустио", каже Крстић.

Социолог ипак не мисли да су друштвене мреже разлог ономе што се нама дешава.

"Ако се решимо мрежа, решићемо проблеме, што се неће догодити", рекао је.

"Слобода говора – шта то тачно значи"

Медијски стручњак Небојша Крстић наводи да се при помињању слободе говора увек пита - шта то тачно значи.

Указује да су њега неколико пута избацивали са Твитера.

"Најмање 15 пута су ме избацивали са Твитера, а нисам ни терориста, нити пропагирам говор мржње, нити заговарам позиве на линч, насиље. Али ја сам се упорно враћао јер сам тврдоглав. Али у принципу мислим да је ово што сада постоји на Твитеру – слобода говора која је приказана тако да се власти не досете да је нема у ствари", оцењује Крстић.

Истиче да нема речи о слободи говора кад је усред изборне кампање блокиран налог председника САД Доналда Трампа.

"Ви од тренутка када је Твитер избацио Доналда Трампа,  тада актуелног председника САД усред кампање, о слободи говора не можете да причате. Такође не можете да причате да је то платформа или медиј, шта год да је, без уредника – да је компјутер избацио Доналда Трампа то не можете да причате никоме. Уредник постоји и постоји изузетно оштра цензура у односу на политичке ставове који се том неком на Твитеру допадају", оцењује Крстић.

С друге стране, додаје Крстић, апсолутна слобода је такође хаос и безнађе.

"Дакле, никако нисам присталица апсолутне слободе, то значи да сваки екстремистички лудак може да пише шта год хоће, да лаже, прети, износи лажне вести, узнемирује јавност. Дакле ту би требала да буде нека просвећена диктатура", оцењује Крстић.

"Твитер као политички неутрална мрежа"

Правник Милан Антонијевић наводи да је Маск рекао да жели политички неутралну мрежу.

"Он говори о политичкој неутралности која мислим да ће бити веома корисна", оцењује Антонијевић. 

Социолог Далибор Петровић наводи да ово што Илон Маск покушава да уради не зависи само од њега и његове добре воље.

"Постоје закони и он је то јасно рекао – слобода говора да, али до оне мере у којој је она уређена у реалном, свакодневном животу. Преко тога, он заправо хоће да склони одређене садржаје или идеолошке садржаје, оне које ће дисквалификовати дискусију на Твитеру. Значи, ви ако ширите теорије завере, ако кажете нпр. да ковид није болест или шта год, Твитер вас аутоматски елиминише, упозори или блокира", указује Петровић.

Када је реч о садржају, додаје Петровић, Маск ће покушати, а колико ће успети – то је друга ствар.

Анонимност: Да или не

Говорећи о анонимности истиче да је она важан елемент комуникације на Твитеру.

"Ту не бих ништа дирао зато што је анонимност услов модернизације. Као грађанско друштво имате дужност да охрабрите људе који би из одређених разлога били суспрегнути из страхова оваквих или онаквих да изнесу своје ставове, укажу на неправде, на нешто што их мучи, а то је често тешко урадити под пуним именом и презименом", истиче Петровић.

Крстић са друге стране сматра да анонимност у највећем броју води у злоупотребу.

"Не пишу људи под неким псеудомимом јер хоће да заштите себе или неће да неко зна да он нешто пише већ управо желе да то злоупотребе – да заштићени том маском могу да раде оно што у приватном животу не раде – псују, вређају, вербално малтретирају кога год без страха да ће имати реперкусију око тога", указује Крстић.

Jавно мњење или јавна сфера 

Петровић је рекао да Твитер није јавно мњење, већ јавна сфера, да се код нас Твитер користи за политички простор, за идеје које немају довољно простора у другим медијима, док је у Јапану популаран, али за дебату о производима.

Према Крстићевом мишљењу Твитер је показао да са њега може да крене линч, позивали су на протесте преко Твитера, али и позивали за помоћ, што је позитивно, Твитер има разних могућности.

"Платформа Твитер је још у настанку. Гледајући кампање, некада није фигурирао, а сада можете добре ефекте да остварите ако сте креативни на интернету", закључио је Крстић.

Антонијевић сматра да је Твитер место на којем креће добра иницијатива.

"Да ли ће позитивне иницијативе надјачати негативне, зависи од свих нас, али сам увек оптимиста. Илон Маск најавио је да ће имати бољу заштиту на Твитеру", рекао је.

Када је реч о могућности да се уведе "едит" дугме, могућност да се исправи написано,
Петровић, каже да се поставља питање да ако нешто напишете да је супер, тај коментар добије лајкове, а онда промените да је то лоше, шта ће се онда догодити.

Антонијевић упозорава да не треба твитовати брзоплето и да Твитер можемо поредити са Скупштином, где све што је изговорено остаје и записано.

Медијски стручњак каже да је основно питање неутралности Твитера, и да не знамо да ли ће бити неутралан према демократама или републиканцима у САД или неутралан према рату у Украјини.

Петровић каже да је Твитер као кафић где је гласна музика, а када искључимо музику имаћемо људе који вичу, много је корисника и морају да се изборе за свој простор. Закључује да не може бити исти језик на мрежама и у другим медијима.