Др Делић: Неубедљива претпоставка да је непознати хепатитис последица закључавања

Разлога за посебне мере, бар за сада и бар код нас нема, изјавио је за Радио Београд 1 др Драган Делић, инфектолог.

"Још од 1995. године, педијатри и инфектолози се сусрећу са акутним хепатитисом јетре непознате етиологије – акутним оштећењем јетре ком се не зна узрок", рекао је др Делић и навео до сада познате узрочнике оштећења јетре: пре свих, примарно хепатотропни вируси, као што су вируси хепатитиса А, Б, Ц, Д и Е.

Ту су и неки други вируси који могу потенцијално да оштете јетру, као што је епштајн-бар вирус, мононуклеоза, цитомегаловирус, аденовирус и коксаки, херпес-симплекс вируси, као и велики број вируса који нападају друге органе и ткива, али могу да, у склопу једне виремије, дају и оштећење јетре.

Поред инфективних агенаса постоје и многи други могући узрочници акутног, новонасталог оштећења јетре, као што су лекови, токсини, разне хемикалије, биљни препарати, који се заједно зову: токсично-медикаментозна оштећења.

Такође, постоје и аутоимуне и метаболичке болести јетре, исхемијски хепатитис и многобројни инфективни и неинфективни узрочници.

Тек кад искључимо све те познате факторе, када све то буде негативно током нашег истраживања, објаснио је др Делић, можемо рећи да је реч о хепатитису непознате етиологије или по међународној класификацији – хепатитис акутни који се не класификује под А, Б, Ц, Д или Е.

Сумња се на аденовирусе 

У свету се раде интензивна истраживања у овој области, у неким од њих, на Институту за генетику и генетички инжењеринг, учествује и саговорник Радио Београда 1.

Једно од њих је и истраживање о дејству аденовируса који обично напада горње респираторне органе. Постоји сумња да би баш ти вируси могли бити одговорни за акутна обољења јетре код деце.

"Ми, педијатри и инфектолози смо фамилијарни са аденовирусом, има 49 феротипова тог аденовируса, прилично је потентан и даје шарену клиничку слику", рекао је др Делић.

Објашњава да најчешће доноси инфекције горњих дисајних путева, фарингитс и конјунктивитис, може да се развије фаринго-конјунктивитална грозница, али и упала лимфних жлезда, запаљење можданица или мозга, пнеумонија.

Такође, изазива повраћање и проливе, код дечака може да да хеморалгични циститис, али је ретко кад давао хепатитис.

"То се догађало само код имунокомпромитованих особа, рецимо оних са трансплантираним органима. Ово је нешто ново: говори се о серотипу 41, који је обично раније давао само гастроентерититис. Да ли се у међувремену променио, мутирао па има потенцијал да се веже за ћелије јетре, остаје отворено питање", рекао је др Делић.

Иако некима можда звучи застрашујуће да од шмрцавог носа и нечег што личи на прехладу настане оштећење јетре, разлога за посебан страх, каже, нема.

Акутни хепатитис, новонастало запаљење јетре, има своју симптоматологију, мада често може да прође и асимптоматски и без жутила. Обично су симптоми мучнина, малаксалост, повраћање, дете одбија храну, има повишену температуру, у другој фази се јавља прво тамна мокраћа, затим жутило беоњаче и на крају светла столица.

"Најчешће нам протичу тако и хепатитис А, Б и Е, без симптома. Ипак, потребно је обратити се педијатру, јер је потребно урадити биохемијске анализе. Тражиће се пре свега анализа активности серумских аминотрансфераза – АСТ и АЛТ. Kод хепатитиса, вредности АСТ и АЛТ су повећане 10 до 15 пута", додао је др Делић.

У хуманој популацији кружи око 5.000 вируса 

Претпоставка да је овакво деловање адено-вируса последица закључавања и физичке дистанце на коју смо били приморани током трајања пандемије, др Делићу делује неубедљиво.

"Нити смо ми баш тако закључавали децу током тог периода, нити смо и ми одрасли били баш под стакленим звоном. Свако од нас четири до седам пута годишње оболи од неке вирусне инфекције горњих дисајних путева. Чак 30 одсто од тога је неки коронавирус, а остало су остали вируси – аденовируси, инфлуенца, рино", рекао је др Делић.

Додаје да смо стално у контакту са вирусима, живимо у свету микроорганизама – у хуманој популацији тренутно кружи око пет хиљада вируса.

"Паника је контрапродуктивна, мада увек постоји разлог за бригу и опрез. Морамо стално водити рачуна о личној и колективној хигијени. То ће смањити присуство инфективних болести, али колико год да се трудимо – оне су увек ту. Вируси могу да се преносе храном, контактом, сексуалним путем и од њих се не можемо потпуно заштити, али личном и колективном хигијеном, и вакцинацијом, тамо где има вакцина, можемо смањити ризик", закључио је инфектолог др Драган Делић, у разговору за Први програм Радио Београда.