Мистериозна болест јетре која погађа децу шири се светом, др Китић објашњава који су симптоми

Акутни хепатитис непознатог порекла шири се међу најмлађом популацијом у најмање дванаест земаља. Највећи број случајева забележен је у Великој Британији. Ново обољење јетре код деце још није забележено у Србији каже др Ивана Китић, из Института за здравствену заштиту мајке и детета. Указује да је клиничка слика, према доступним информацијама, шаренолика и да је водећи знак жутица.

Пријављено је око 190 необјашњивих случајева хепатитиса непознатог порекла међу децом широм света, саопштио је Европски центар за превенцију и контролу заразних болести.

И Светска здравствена организација потврдила је да је пријављен најмање један смртни случај повезан са епидемијом мистериозне болести јетре која погађа децу у Европи и Сједињеним Државама.

Акутни хепатитис непознатог порекла до сада се појавио у најмање 12 земаља.

Докторка Ивана Китић, гастроентеролог са Института за здравствену заштиту мајке и детета за РТС каже да у Србији нема деце код које је доказано да испуњавају критеријуме за ново обољење јетре.

Китићева каже да је за сада познато, према информацијама СЗО и Центра за контролу и превенцију болести Америке и ЕУ, као и из медија, да је реч о акутном хепатитису, односно запаљењу јетре код деце узраста од три до пет година, односно до 16 година.

Додаје да је број оболеле деце у порасту, а највећи број случајева забележен је у Великој Британији.

"Од узрочника који се наводе је аденовирус. Аденовирус није нов вирус, већ је дуго у популацији. Најчешће даје клиничке слике у виду респираторне инфекције: кашаљ, повишена темпeратура, сузење очију, дијареја, повраћање, али и конјунктивитис, упала мокраћне бешике", указује докторка.

"Жутица водећи знак"

Докторка наглашава да је примећено и да тај вирус код здраве деце не даје акутне хепатитисе, али да код деце која су имунокомпромитована и имају ослабљени имунитет може доћи до акутног хепатитиса.

"Ова нова варијанта болести, међутим, није код деце која су имала проблем са имунитетом, него код здраве деце у узрасту од три до пет година, односно до 16 година. Помиње се да је клиничка слика шаренолика и да је водећи знак жутица, појава жуте пребојености коже, жуте беоњаче, изразито таман урин и бела столица", указује др Китић.

Према њеним речима, повишена температура није водећи знак.

Додаје да ће се радити додатне анализе деци која дођу са клиничком сликом у Институт, а која би могла да одговара или одговара акутној вирусној или невирусној упали јетре.

Савет за родитеље гастроентеролога Иване Китић је да се у случају жутице одмах јаве лекару, те да не раде лабараторијске анализе.