Фарбање јаја у Срба забележено од 16. века, обичај је и да се метла баци преко потока

Велики петак, најтужнији дан за Хришћане најављује најрадоснији празник - Васкрс. Многобројни обичаји везани су за ове празнике. На данашњи дан верници обавезно посте и фарбају јаја, док се у недељу доручак почиње управо офарбаним јајима.

Обичаји за Ускрс се разликују од региона до региона, али је симболика увек иста: победа живота над смрћу.

Сашa Срећковић, музејски саветником из Етнографског музеја Србије рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да нема велике радости без патње и искушења, тако је симбол те истине и Велики петак.

"Иако је најтужнији дан у хришћанству, Велики петак има своје активности и своје радње. Постоје различита тумачења у народу да апсолутно не треба ништа радити или чак можда на другим местима сматра се да неки послови могу да се започну - ако се калеми дрво каже се да ће те године добро родити или ако се почисти кућа па се метла баци преко потока - да се заједно са нечистоћом зли демони и силе одагнају из куће и за то постоји народно веровање", каже Срећковић.

Што се тиче обичаја - најаважнији обичај је фарбање јаја који се обично обавља у јутарњим часовима.

Фарбање јаја може да се обави и у Велики четртак, то је чешће било у прошлости. Онај ко не стигне има простора и до Велике суботе.

Постоје разна веровања - каже се да у глуво доба ноћи пред Велики петак настане тишина, ветар стане, киша престане да пада, земља се затресе, увек се мешају веровања која су елемнти старе народне вере и хришћанства.

Порекло обичаја бојења јаја

Срећковић каже да постоје записи, питање је до које мере су поуздани, као и сви историјски и аргхеолошки записи из 4. века да су европски народи и пре пријема хришћанства, постоје трагови да је било у словенским гробовима, нашли црвена јаја.

Тумачења могу бити различита, али оно што је дифинитивно - да су са примањем хришћанства од 9. или 10. века века код Срба, од времена Ћирила и Методија па касније са формирањем цркве - преузимали полако ускршње обичаје.

"Фарбање јаја у Срба је забележено тек од 16. века а у Европи од 12. века", напоменуо је Срећковић.

Прво офарбано јаја црвено

То спада у домен народних веровања. "Каже се у једној верзији: кокошка прво јаје које снесе ујутру пре сунца - то добар знак и да се прво јаје које ће бити обојено бити стуб куће, чувар куће или стражар куће, има више тих назива за то црвено јаје", појаснио је Срећковић.

Према његовим речима, оно ће целу годину да се држи у кући, поред кандила или у старим ратарским културама да се у бразду укопа јер ће обезбедити добар род усева у току те године.

Црвено јаје, чуваркућа, чува кућу, чува породицу, чува здравље и обезбеђује плодност и за наредни годишњи циклус, указао је Срећковић.

Васкрс је покренти празник, увек пада у недељу

Срећковић објашњава да с обзиром на то да је недеља дан васкрса господњег - увек је у недељу, мењају се дани у години, могу да падају између 4. априла и 8. маја.

После пролећне равнодневнице, први пун месец и прва недеља иза тога увек се на тај начин одређује, тако се одређује и датум Васкрса.

Након најтужнијег дана следи Васкрс, радостан празник

Срећковић каже да потоје многи обичаји у разним крајевима Србије, од села до села се разликују.

"Од раног јутра деца и сви укућани се умивају водом, неначетом водом, у којој је био здравац, босиљак и црвено јаје", рекао је он.

Како каже, то је у градским условима мало теже али то је прилика да сви укућани буду заједно, да се први пут омрсе - са првим ускрђњим бојеним јајетом, иде мали игроказ туцања јајима, чије је јаје најчвршће он ће однети другима та јаја

Напомиње да је остао популаран обичај и данас, васкршња литургија је важна, у неким селима као у Срему, иду литије око села.

"Читав низ других обичаја и тај след се закуљчује богатом васкршњом трпезом када се мрси и када је обично на столу нека печеница, јагње или прасе", закључио је Срећковић.