Читај ми!

Извозни адут, како до више рибњака у Србији

Узгој поточне пастрмке у ужичким крајевима допринео је да је та риба буде заступљенија на трпезама током целе године. Пре две године пандемија и суша лане, угрозили су производњу, а газдинства која се тиме баве дају све од себе да опстану на захтевном тржишту.

Годовичка река протиче поред манастира, а низводно је погодна за узгој пастрмке. Иако се та риба узгаја у практично изворској реци, Василије Поповић каже да регулатива ипак више одговара великим узгајивачима. Мања газдинства су углавном препуштена себи, а за место на тржишту боре се квалитетом.

"Тешко је и захтевно, није нека велика зарада, али опет има нешто и онда радимо, као и све остало. И има ок, има купаца, долазе људи, имају. Буквално из године у годину све више и више, јер није то више неприступачно као раније, а и воле људи да лепо спреме славу и да лепо ручају", навео је Василије Поповић из Годовика.

До изворишта Скрапежа у Маковишту стиже се путем који је, због значаја те комуникације од Шапца ка Ужицу, изградила Аустроугарска 1906. године.

Упкос томе што житељи десетак села косјерићког и ваљевског краја чекају дуже од једног века да овај пут буде асфалтиран, управо због пастрмке, возећи се макадамом до домаћинства Секулића долазе туристи, али и представници дипломатско конзуларног кора.

Природну лепоту засеока Црвени Брег красе водопади Скрапежа, на чијем је извору температура воде током целе године осам степени. Поред изворишта, још у 18. веку, Секулићи су основали домаћинство, којем је основна делатност било сточарство. Последње три деценије, уз воћарство, планирају и узгој пастрмке.

Светлана Секулић из Маковишта каже да су тренутно оба сина код њих и ако будемо успели да остану са нама бићемо срећни".

"Да би исплатљивост била већа и да би имало више тих рибњака, да никне низ реку Скрапеж, низ реку Ђетињу или Рзав, свакако требало би да се поспеши производња хранива за те пастрмке и производња млађи, које су у веома честим случајевима велики увозе и продају икру и млађ", навео је Драган Секулић из Маковишта.

Од Скрапежа, преко Ђетиње до речице Петнице која извире из пећине, у Злакуси, ужичком селу које има седамнаест рибњака кажу да и видре допливају да лове пастрмку. За брачни пар Вуковић узгој пастрмке је основни извор прихода, па зато рибу штите и од небеских предатора.

"Мало је тежи пут због увоза те рибе, јер сви имају субвенције, ми то немамо ништа од државе, никакве помоћи. И ми смо почели више из љубави, радили смо неке друге послове, почели тај рибњак мало, онда смо виђели да може то, па смо овај ресторанчић направили, тако да смо то заокружили да радимо узгој рибе, продајемо кроз ресторан, продајемо вако људима, радимо услуге пржења за славе, тако да може да се живи све у свему", каже Јован Вуковић из Злакусе

Како се узгој пастмке разликује од това, потребно је петнаест месеци да риба стигне до укусног оброка. Најважнији сегмент производње чине здрава изворишта, предност која би могла да се искористи као извозни адут, а због лепоте природе и као туристички потенцијал у који се мора више инвестирати.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом