Ко и како даје информације о пацијентима у болницама – шта каже закон, а шта пракса

Сваког дана између 13.00 и 14.00 телефон на другом спрату Kлинике за хирургију у KБЦ "Др Драгиша Мишовић" служи томе да породице пацијената који се ту лече могу да ступе у контакт са ординирајућим лекаром.

"На сваком одељењу постоји ординирајући лекар у свакој смени који располаже информацијама релевантним за здравствено стање пацијента и он је тај који је овлашћен да такве информације даје, то не може ни сестра ни техничар, али може лекар", каже др Зоран Влаховић.

Информације о здравственом стању пацијената може да даје искључиво лекар, и само ако је пацијент са тим сагласан. Зато приликом пријема у болницу пацијенти остављају податке за контакт са најближим сродницима и дају сагласност да лекар по потреби може да подели информацију о њиховом здравственом стању.

И у KБЦ "Звездара" на сваком одељењу постоји соба у којој је телефон и одређено је време када се лекари јављају најближим сродницима пацијената.

"Ако је пацијент у добром стању, ми увек питамо коме смемо да дамо информације. Неко не жели, ми не знамо ко је неко тамо са друге стране телефона. На сваком одељењу знамо ко је тај ко би могао да се јави за пацијента и због тога је време ограничено углавном на сат времена од 13 до 14, али за свако одељење је посебно", објашњава директорка Kлинике за интерне болести у KБЦ "Звездара" проф. Теодора Бељић Живковић.

Осим на интензивној нези, готово сви пацијенти имају мобилни телефон па могу неометано да комуницирају са својим најближима.

Због пандемије коронавируса посете нису дозвољене, а то је један од главних разлога што је родбина пацијената који се лече у болницама додатно узнемирена.

Професорка Бељић Живковић истиче да се дешава да за стање пацијента зове жена, па затим зове ћерка.

"У фамилији међусобно не разговарају и онда питају за истог пацијента један па други што није у реду. Ако се нешто са тим пацијентом погорша, онда је супротно, лекар зове родбину и зато су нам битни тачни телефони. Веома често оставе кућни телефон, а никад их нема код куће, и онда ми не можемо да пренесемо важне информације",  додаје директорка Kлинике за интерне болести у KБЦ "Звездара".

По закону, подаци о здравственом стању, односно из медицинске документације, су подаци о личности и нарочито су осетљиви. Здравствени радници су дужни да их чувају и зато су опрезни кад о томе телефоном разговарају са родбином пацијента.

Углавном кажу да је стање стабилно, непромењено и слично, а детаљније податке саопштавају лично.

Марко Антић, шеф Сектора за надзор над заштитом података личности Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података личности наводи да "здравствене податке о пацијенту који се налази у некој здравственој установи медицински радници не смеју да деле са трећим лицима, уколико не постоји пристанак пацијента који је на лечењу и о чијим подацима о личности се ради".

По Закону о правима пацијената, чак и малолетници са 15 година имају право на заштиту података из своје здравствене документације, а родитељи могу да имају увид у то, само уз њихову сагласност.