Рад од куће или повратак на посао – од чега зависи одлука

У 9.00 у једној софтверској компанији само два запослена. Милош, за разлику од својих колега, сматра да је редован долазак на посао предност.

"Више волим да долазим на посао, некако имам већи фокус, знам које су ми обавезе. После радног времена имам више времена за приватан живот. Кад сам код куће, све је некако помешано, али то је све индивидуално", каже Милош Максимовић.

Према подацима Завода за статистику, током 2020. године 287.300 запослених радило је од куће, што је око 9,9 одсто свих запослених. Прошле године тај број се смањио на 248.100, односно 8,7 одсто. Најчешће су од куће радили ИТ стручњаци и уметници, њих око 120.000. Ове године многима је дозвољено да сами изаберу начин рада.

"Поверење нисмо изгубили. Већи проблем смо имали са радницима који нису могли да се зауставе са радом од куће. Овде се зна да се у 5 људи пакују и одлазе, па им је ментално лакше, а код куће је било теже направити ту паузу", наводи Арсен Костић, директор фирме.

Када радите од куће можете сами да распоредите обавезе, али и да се одморите од гужве у саобраћају. Ипак, стабилнија епидемијска ситуација многе је вратила у канцеларије.

"Сама промена ситуације, број вести, број криза које се тренутно дешавају не дозвољава претерано измештање редакције на начин на који је то било током пандемије. Људи су волели да раде од куће, давало им је неки комфор који овде нису имали", истиче Раде Мароевић, уредник на Интернет порталу РТС-а.

За многе земље рад од куће или не, више и није велико питање. Нова тема и дилема је четвородневна радна недеља. Истраживања показују да су радници са том сатницом и истом платом вреднији и срећнији на радном месту. Упркос пандемији и раду од куће у Београду је издато чак 94 одсто пословног простора.