Генерација преживелих из Јасеновца полако одлази, истраживачи покушавају да сачувају сећања

Обележава се 81 година од почетка геноцида над Србима у НДХ и логору у Јасеновцу. У времену када поједини покушавају да прекрајају историју, пред истраживачима је изазов да сведочења преживелих сачувају за будућност.

Ни после осам деценија нису отворени сви архиви. Зато су драгоцене заоставштина и личне збирке појединих сведока.

О страдању деце у Јасеновцу и на територији НДХ највећи допринос дао је Драгоје Лукић, који је и сам био дете логораш.

"Када се вратио кући, кренуо је да трага за браћом и за сестрама из породице, затим из фамилије из села Милошевог брда под Козаром. Где год је успео да пронађе неки податак, фотографију, неки предмет који су деца сачувала или њихове породице и иза себе је заиста оставио једно драгоцено сведочанство о страдању најмлађих", прича историчарка Јасмина Тутуновић Трифунов.

Генерација преживелих из логора у Јасеновцу, полако одлази. Изазов за истраживаче је да њихова сведочења о ономе што су доживели у логору смрти, сачувају.

"Навешћу као пример документарни филм 'Завештање', који је уз помоћ Музеја геноцида обавио огроман посао прикупљања те грађе, али потребна су нам истраживања, а онда публикација, објављивања налаза истраживања и то не само на српском. Проблем је што архиви одређену грађу пуштају тек после одређеног времена", овјашњава кустос-историчар Стефан Радојковић.

У Спомен-подручју Јасеновац идентификовано је 83.145 жртава - именом и презименом и начином смрти. Процењује се да је жртава било више, јер нису пронађени остаци свих убијених нити је било могуће идентификовати сваку жртву.