Може ли Шумадија да се залива са Авале

Матовићи живе у Трнави код Чачка. Имају пет хектара земље. Заливају три хектара под воћем и поврћем, водом из потока. Временом, кажу, све је више проблема јер је воде мање.

"Ми смо ових година заливали ту из потока, преграђивали смо поток, али како која година иде ту је све мање воде и постаје нам велики проблем. Шири се површина коју радимо па нам све више воде треба. И онда смо били приморани да копамо артерски бунар. Пошто ови плитки бунари то код нас слабо има и тешко, хоће да пресуши", каже Иван Матовић из Трнаве.

Некада су се веће баште заливале долапима које су покретали коњи. Данас много више бунара остаје без воде јер су подземни канали све дубљи, а једно истраживање Геолошког завода показало је да бунари чешће пресушују тамо где има артеских бунара.

"Тамо где има ових бушених бунара, долази до прецрпљивања, негде где се изводе земљани радови па се ремети природни ток подземних вода или где се врши претерана експлоатација шљунка или где се крче шуме или тамо где се граде површинске акумулације где се смањује протицај површинских токова", истиче др Горан Маринковић хидрогеолог из Геолошког завода Србије.

Милојко Лазић, хидрогеолог наводи да драстичне природне појаве као што су земљотреси и неки други још, поплаве, па и неке антропогене појаве као што су експлоатација каменоломима, рудницима и слично где се врше минирања, сви ти потреси доводе до промена, а и наравно земљотрес може да драстично измени струјну слику у подземљу.

Ако су близу бунара или пумпе септичке јаме, штале или депоније, вода ће бити загађена. Исправност воде зависи од начина на који се бунар гради и штити, али и од карактеристика земљишта. Пре пет година Институт "Батут" је контролисао воду из бунара случајним узорком.

"Прегледано је један известан број бунара у којима је утврђено у једној трећини бунарских вода присуство Ешерихије коли. Такође је утврђено и присуство од физичко-хемијских параметара присуство нитрата, нитрита и у једном мањем проценту арсена и то највише у Војводини", указује Др Драгана Јовановић из Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Србије "Батут".

За артешки бунар дубине од 50 до 200 метара држава даје субвенције од 80 процената, а за систем за наводњавање и опрему 60 одсто. Хидрогеолози кажу да је потребно градити мреже техничке воде, јер није ни рационално ни разумно да се вода за пиће користи за заливање. Имају и занимљиве предлоге.

"Може да се размотри могућност да се захватају воде Саве и Дунава и подижу на ниво Авале и одатле природним падом да се наводњавају нижи терени Шумадије. Србија би морала да убрза израду основне хидрогеолошке карте. Она је подлога за све наше планирање кад су подземне воде у питању", додаје Маринковић.

Најбољи пример наводњавања су вештачки канали и хидросистеми какав је канал Дунав-Тиса-Дунав. Грађен је 20 година и завршен још пре скоро пола века. Изгледа, да ће у будућности услов за развој аграра бити и прокопавање канала за наводњавање.