Читај ми!

Напуштене зграде могу постати културни центри, шта је препрека

Богато индустријско наслеђе чине и некадашње фабрике. Каква је будућност напуштених грађевина које се неумитно урушавају, занима пре свега становнике оближњих зграда, инвеститоре заинтересоване за профит, али и многе истраживаче, уметнике и друге који би знали како да преуреде те просторе и да их користе. У свету најчешће постају културни центри. Да ли је тако и у Србији?

Темом индустријског наслеђа Зорица Никић, мастер конзерватор и рестауратор, бави се годинама, а у Галерији Београдске тврђаве изложила је фотографије некадашњих индустријских гиганата који су годинама напуштени.

Уместо опасних и неприступачних места, уз труд и улагање ти објекти могу постати центри културе, галерије, јавни простори који би користили великом броју грађана.

"Има јако пуно индустријских објеката који су у врло лошем стању, неки од њих су проглашени за културна добра, али и даље не остављају такав утисак", каже Зорица Никић.

Има, каже, и позитивних примера, попут Културне станице "Свилара" из Новог Сада, која је ревитализовала тај објекат и претворила га у културни центар.

Стање објекта диктира његову судбину

А колико је тешко идеју спровести у реалности, екип РТС-а проверавала је у Урбанистичком заводу Београд.

Финансије, власништво и услови заштите објеката највише, кажу, утичу на могућност њихове обнове.

Они на најбољим локацијама углавном су приватизовани и претворени у велике стамбено-пословне комплексе, а они који су и даље у државном власништву предвиђени су за просторе јавне намене који највише недостају, управо музеје, галерије или културне центре.

Ипак, стање напуштеног објекта, највише диктира његову судбину.

"Једно од могућих поређења, чувена прича око труле јабуке и здравих јабука - Јако трула јабука, једина вам је шанса да је изнесете ван, издвојите је и да те остале јабуке остану здраве колико-толико. Толико девастиран простор, а налази се у централним зонама - најквалитетнија трансформација је фактички давање једне потпуно нове намене у контексту са простором који га окружује", наводи Маја Јоковић Поткоњак, директорка Сектора за стратешко планирање и развој.

Не може се све сачувати

Кустоскиња Музеја науке и технике Ада Влајић каже да је немогуће све сачувати, али да зато различите установе раде различите процене и на основу тога се доносе закључци шта би требало сачувати.

"Ти простори су врло захтевни за рециклажу, односно за поновно коришћење, али то није немогуће и све више то постаје тренд, да се ти објекти не руше већ да се рециклирају и да се уклапају у неке нове модерне урбанистичке и архитектонске концепте", истиче Влајићева.

Објекти индустријског наслеђа који имају статус споменика културе или културног добра свакако су приоритет на листи за преуређивање.

Изглед неких од њих већ се назире, попут некадашње "Ложионице" која ће постати креативно-информативни центар или Термоелектране "Снага и светлост", будућег Музеја "Николе Тесле".

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом