И људи и дрва се слажу – зашто су нас у школи учили погрешно

"Језичке недоумице: Заблуде и митови" Павла Ћосића желе да развеју окошталост многобројних синтагми и фраза за које су нас учили да су једине исправне.

Дрва се слажу, а људи су сагласни, телевизор се искључује а ватра се гаси, не може време бити цело, јабука је цела, као и да се смеје само последњи али не и задњи, само су неки од примера у књизи Павла Ћосића који су означени као језичке заблуде.

Ћосић каже за РТС да су језичке заблуде раширена мишљења и ставови који се косе са језичком структуром, нормом стандардом или законитостима.

Аутор приручника "Језичке недоумице: Заблуде и митови" истиче да сви, пре свега, говоримо матерњи језик по осећају.

Указује на то да су и по "Речнику језичких недоумица" Ивана Клајна из 1981. године и задњи и последњи исправни облици и додаје да је очигледно да људи не консултују ту литературу.

Наглашава и да је заблуда да се језичка правила често мењају. "Последњи Правопис је издат још 2010, пре тога још 1993. и 1960. године. Реч је о томе да се штампају нови примерци уз занемарљиве измене, каже Ћосић, уз опаску да ни званична нова издања Правописа нису доносила веће промене.

Већ пронашао нове заблуде за друго издање

На питање како је могуће да нас у школама уче погрешно, Ћосић каже да заблуде настају из незнања. "Шире се са колена на колено, од уста до уста, без консултовања литературе".

У случају да нешто не знамо како се правилно каже или пише, Ћосић саветује да консултујемо нормативне речнике, пре свега, једнотомни "Речник српскога језика" Матице српске из 2011. године.

"Клајн се није толико фокусирао на заблуде. Књигу сам спремао десет година, изашла је пре месец дана а већ сам нашао петнаестак нових заблуда које ће ићи у другом издању", истиче Ћосић.

Да ли треба рећи "Гучи", "Долче и Габана", капућино, Ћосић напомиње да се по правилима италијански глас између ч и ћ код нас транскрибује као ч. Ипак, не слаже се да би требало исправљати некога ко име славног америчког глумца изговара, као што смо и навикли, Ал Паћино.

Према Ћосићу, исправљати грешке саговорника можда има смисла у неким званичним приликама или током полагања испита на факултету.

Саговорнике треба пустити да говоре природно, једино ако нпр. тврде да не може да се каже задњи. Тада их исправљам, закључује Ћосић.