Црвене кише нам опет стижу, како настају и да ли су опасне

Тог 16. марта, када је у Београду пала црвена киша, у ваздуху је било чак 14,3 пута више суспендованих честица него што је дозвољено. Стручњаци ипак тврде да је то само природни феномен који се углавном јавља на пролеће и јесен, а виђамо га неколико пута годишње.

"То је јужно и југозападно струјање које долази из севера Африке и транспортује сахарски песак у средњим и вишим слојевима тропосфере под утицајем млазне струје или јаког ветра и када дође до кондензације водене паре излучује се са кишом и то видимо најчешће на аутомобилима, вешу, терасама, прозорима", рекао је Горан Михајловић, помоћник директора Републичког хидрометеоролшког завода.

Иако је на око прљава, жута или црвена, називају је чак и сунчевим ветром. Да ли може бити опасно за здравље ако смо дуго напољу док ова киша пада, мишљења су подељена.

"Да ли може бити опасан? Како да не, на пример торнада, харикени представљају најопасније пешчане олује и најопасније природне појаве, а посебно што су од гвожђа", објаснио је Милан Стевановић, дипломирани инжењер електротехнике.

Михајловић сматра да нема опасности и да је ово један природни феномен и није у том смислу опасан за људско здравље.

Сунце на земљу шаље све хемијске елементе. Честице овог песка ситне, микронске, њихова величина је између пет до 10 микрометара и у себи могу да садрже гвожђе.

"Ових дана Сунце шаље тешке хемијске елементе, јер је активност Сунца изузетно велика и јака. Ти тешки хемијски елементи праве торнада, јаке ветрове, поплаве и све оно што доживљавамо на земљи, као и земљотресе", напоменуо је Стевановић.

С друге стране, неки стручњаци су мишљења да појачана сунчева активност дезинфикује атомосферу и да је један од разлога појаве пандемије короне била изузетно ниска активност Сунца.

Како ствари стоје, посла за пераче аутомобила биће још, јер метеоролози нову прљаву кишу најаваљују већ за наредне дане.