Цуцић за РТС: Повратак интерно расељених с Космета најнеодрживији на свету

Пре 18 година, али и 1999. године, око 209.000 људи је напустило своје домове на Косову и Метохији, а већина њих се никада није вратила.

Владимир Цуцић истиче за РТС да је то најнеодрживији повратак на свету, да је повратак обично око 10, 12 па и 20 посто, а да је у случају Космета око 1,7, можда и 1,9 одсто – ако се рачунају и несрпске заједнице. Питање је, каже и зашто је то тако.

Цуцић указује на то да се 17. март није случајно догодио, да је 2.400 породица већ било опредељено да се врати, пре свега на простор Метохије, у источку, клинску општину, делове пећке општине.

"Ми смо тада озбиљно разговарали и о повратку у Витомирицу и у друге делове, тако да је то морало да се деси. Пре свега је удар био фокусиран на средине које пре тога никад нису имале ту ситуацију. Какав удар у Гњилану, какав удар у Липљану? Косово Поље је тада, сем Машинског парка практично нестало", подсетио је Цуцић.

Додаје и да су тог јутра, 17. марта, стигли с педесет повратничких породица у Бело Поље изнад Пећи. Да су се ту вратили, имали би око шест, седам села около.

Како је навео, у року од три сата и оно кућа што је било, изгорело је, а цркву су три пута тамо правили.

Сутрадан су се вратили у Митровицу а наредног дана су били у Призрену и до тада нису, како је истакао, видели тако зверски тучене старе људе.

"Све што је било повратничко у Призрену било је убијено", нагласио је Цуцић.

Зашто расељени немају исти статус с избеглицама из Хрватске и БиХ

Расељени, међутим, немају исти статус ни исте могућности које су, пре свега од међународних институција, добијале избеглице из Хрватске и Босне и Херцеговине. 

"Међународна заједница ће и даље употребљавати интерно расељене као механизам притиска на Србију поготово везано за статусна питања на Косову и Метохији. То се види и из ових преговора", сматра Цуцић.

Упоређује и да је у Хрватској 85 одсто свих стамбених решења интерно расељених, у БиХ преко 90 одсто а у Црној Гори само интерно расељени.

"Само за Србију је било речено не, нико од интерно расељених лица не може бити обухваћен", прецизирао је Цуцић.

Нагласио је да држава и Влада годинама улажу напоре али и даље нема реакције, и да је и даље одговор "ништа није испреговарано док све није испреговарано".

"Ми ћемо и даље инсистирати. Држава сваке године обезбеди 400 до 500 стамбених решења, али ако је истраживање показало да је скоро 18.000 породица у квоти нама треба више од 70 година да то решимо", оцењује Цуцић.

Нови миграциони талас

Каже да је до сада већ преко 13.000 улазака избеглица из Украјине у Србију и да је око 2.500 приватно смештено. 

"У овом моменту то су углавном жене и деца у центру у Врању, у Хоргошу, Црњи, Обреновцу, имамо по неке породице које нам остају", додао је Цуцић.

Захвалио је МУП-у за изузетну сарадњу, наводећи да су присутни на свим граничним прелазима, да помажу и онима у транзиту и онима који желе да остану у Србији.

Наводи и да су деца кренула у око осам школа од Беочина до Обреновца, Чукарице. Истиче да је Србија комплетно спремна за пријем избеглих, да се доноси план реаговања и све друго што је потребно.

"Подржали смо и директиву која је активирана. Ми смо практично већ све радили по тој директиви", објаснио је Цуцић.

Оцењује и да се може очекивати већи прилив избеглица, бројеви су велики и у неком моменту мораће да се покаже механизам солидарност.

"Ми можемо да очекујемо извесне квоте које свакако не могу да буду веће од наших капацитета. Наши капацитети које смо за њих у овом моменту определили су 1.350, можда 1.500. Ако бисмо имали већи прилив до 2.000 организованог смештаја и још десетак хиљада по приватном смештају, то је капацитет који Србија може да поднесе без напора", закључио је Цуцић.