Која београдска насеља су безбеднија од других

Пре неколико дана младић је подлегао повредама задобијеним од убода ножем на Петловом брду. Становници тог београдског насеља кажу да често чују да се дешавају лоше ствари.

"На Петловом брду се често дешавају неке лоше ствари, често то чујем, да ли због људи који овде живе или неких других ситуација – не знам", каже становница Петловог брда.

Проф. др Младен Милошевић са Факултета за безбедност Универзитета у Београду наводи да се у грађанству често говори да су неки делови познати по криминалној активности, попут Раковице, Вождовца, Земуна, новобеоградских блокова, Звездарске шуме или Кошутњака.

Делови града са подземним пролазима, неосветљеним улицама, парковима, најризичнија су места. Што се тиче појединих насеља, негде се више краде, негде проваљује у куће, а негде се обијају аутомобили. Постоје фактори који на то утичу.

"Криминалитет увек цвета тамо где је плен богатији, у градским општинама које су урбанизоване, густо насељене и имају бољи животни стандард. Такође, у граду је лакше побећи или заметнути траг после кривичног дела", указује Милошевић.

Посебан фактор – малолетничка делинквенција

Најчешћа је малолетничка делинквениција. До 17. године чак 70 одсто младих учествује у неком преступу. Пре две године поднето је око 2.500 кривичних пријава против особа млађих од 18 година. Половина је кривично санкционисана, а изречено је и око 200 васпитних мера. Три малолетника осуђена су на казну затвора.

"У претходних десет година изузетак је била 2017. када су изречене четири казне малолетничког затвора у трајању од пет до десет година. Када је реч о најтежим кривичним делима, казна затвора може да буде преко пет година, а не сме више од десет", појашњава Јована Бановић са Факултета за безбедност.

Психолошки саветник проф. Мартина Кварантан Шмитран наводи да су њихове личности незреле, а један од задатака адолесценције је да та личност сазри.

"Код њих постоји недостатак кривице, моралност је упитна и осећај емпатије је смањен и зато се лакше упуштају у те антисоцијалне радње", каже Мартина Кварантан Шмитран.

С обзиром на то да многи у свет криминала уђу као тинејџери, граница кривичне одговорности требало би да се смањи са 14 на 12 година, сматрају неки стручњаци. Други, ипак, мисле да су васпитне мере важније од казни.