Како до противпожарне дозволе за угоститељски објекат

Пожари у којима је у Београду изгорело неколико угоститељских објеката показали су да је главни узрок људски фактор, односно непоштовање прописа.

У пожару у кинеском тржном центру у Обреновцу недавно су страдале две особе. Велики број људи, који често и не познају објекат у којем бораве, уски ходници и стрма степеништа, мрак и бука, кухиња у којој се спрема велика количина хране, неки су од елемента који утичу на озбиљност последица ако избије пожар.

Да би неки објекат добио противпожарну сагласност потребно је да буде легалан и да су све инсталације и опрема уграђени по прописима. Један број власника локала каже да је увођење противпожарних мера скупо и да процедура дуго траје.

"Објекат на којем су спроведене мере заштите од пожара како треба најчешће није нимало скупљи од објекта на којем нису спроведене мере", каже Милан Љубојевић са Електротехничког факултета.

Истиче и да су људи недовољно едуковани, а пробају сами да ураде нешто. 

Суштина противпожарних мера је да спречи пожаре, а ако се нешто деси да се огласе аларми, да се спречи ширење ватре и да се обезбеди евакуација.

"Понекад буде проблема што и сам објекат који треба да се адаптира у угоститељски објекат има неке своје проблеме – није решена имовина, није легализован, није изграђен како треба. То су неки проблеми који могу да успоре целу причу. Сигурно је најбрже почети са одговарајућем пројектантском кућом која ће то испројектовати како треба и проћи цео поступак у складу са прописима", додаје Љубојевић. 

МУП даје сагласност на пројектовање противпожарног система, а када је објекат завршен и на технички пријем за клубове, ресторане и објекте веће од 2.000 квадратних метара.

"Сви остали објекти слободностојећи, лице са лиценцом које поседује адекватну лиценцу које је добило од Министарства унутрашњих послова учествује у комисији за технички пријем. Такође, за угоститељске објекте мањих површина, а који су у склопу објеката друге намене – као што су тржни центри, високи објекти – МУП учествује у техничком пријему тих објеката", објашњава Небојша Панић, заменик начелника у Управи за ванредне ситуације Београда.

Указује да имају три врсте контрола – контрола која се планира годишњим планом рада, ванредне инспекције прегледе приликом неких битних догађаја или битних датума и по пријавама грађана када излазе у контролу објеката. 

МУП годишње контролише око 1.000 објеката. Најчешћи прекршаји су да не постоји никаква сагласност, да опрема није контролисана и да има више плинских боца него што је дозвољено. У таквим случајевима се подносе пријаве, а о висини казне одлучује суд.