Извештај Заштитника грађана: Забрана кретања негативно утицала на дечја права

Представљајући Посебан извештај Заштитника о утицају мера и прописа за спречавање ширења заразне болести Ковид-19 на остваривање права детета, заштитник грађана Зоран Пашалић је на скупу у Палати Србија рекао да је та институција посебно обратила пажњу да у тежиште својих активности стави део популације грађана Србије који је најугроженији - деца, старији, особе са инвалидитетом, сиромашни и посебне групе.

Навео је да је институција Заштитника грађана радила све време трајања ванредног стања у оквиру институције или у оквиру посебних група људи из институција који су се, како је рекао, 24 сата бавили проблематиком заштите те популације нашег становништва.

"Данас је тема права детета. То је посебна прича која се односи не само на децу са посебним потребама, већ на сву децу која су у оваквој ситуацији била угрожена", рекао је Пашалић.

Додао је да ће институција Заштитника грађана наставити да ради истим интензитетом како би права деце била заштићена у потпуности.

Директорка УНИЦЕФ-а у Србији Дејана Костадинова је оценила да је одговор Србије на пандемију био брз и одлучан, али да је ограничио нека од дечијих права.

"Верујемо да ће државне институције да спроведу наше препоруке и УНИЦЕФ је спреман да подржи ове важне мере јер је ово веома важно за опоравак нашег друштва, посебно најугроженијих група", рекла је Костадинова.

Забрана кретања утицала на развој детета

Како је речено, забрана кретања утицала је на права на потпун и правилан развој детета, одржавање личних односа са родитељима и блиским особама, образовање, социјалну заштиту, дружење и поштовање породичног живота.

Из тог корпуса права детета, право на одржавање личних односа са родитељем са којим не живи и право на коришћење услуге социјалне заштите (дневни боравак) били су највише подложни злоупотреби, ограничењу и кршењу током ванредног стања, а у одређеној мери и након његовог укидања.

Деца са сметњама у развоју током забране кретања нису у потпуности могла да остваре права на додатну подршку и помоћ, здравствену заштиту и рехабилитацију, одмор и слободно време, учешће у рекреативним и културно-уметничким активностима, социјалну заштиту и инклузију, као и право на изношење мишљења.

Анализа Заштитника грађана је показала да су се због немогућности коришћења услуге дневног боравка деца са сметњама у развоју повлачила у себе, а трећина анкетираних родитеља је навела да су уведене мере имале негативне средњорочне и дугорочне ефекте по дете - спречавање развоја, трајан негативан ефекат, споро враћање у рутину и погоршање менталног развоја.

Како је речено, и након укидања ванредног стања деца са сметњама у развоју су у извесној мери и даље била социјално искључена јер услуга дневног боравка није у потпуности поново успостављена, па се дугорочна штета на развој деце са сметњама у развоју манифестује кроз повлачење у себе, развојно стагнирање и лошу социјализацију.

Препоруке за отклањање последица

Заштитник грађана у посебном извештавању у препорукама за отклањање недостатака наводи да пре усвајања сличних мера доносиоци одлука треба да размотре како ће оне утицати на остваривање права детета као и могуће негативне утицаје на одређене категорије деце, али и да узму у обзир професионалне и породичне обавезе родитеља и у складу са тим обезбеде адекватну подршку деци са сметњама у развоју.

Такође, поручује се и да надлежни органи треба да обезбеде да у доношење сличних мера буду укључени и деца, родитељи и запослени у установама социјалне заштите, а да надлежно министарство, између осталог, обезбеди да запослени у дневним боравцима ураде индивидуалне планове подршке за децу у случају поновног огрничења кретања, као и да се активности у дневном боравку у таквим околностима одвијају путем онлајн платформи.

Посебан извештај Заштитника грађана о утицају мера и прописа за спречавање ширења заразне болести Ковид-19 на остваривање права детета урађен је у сарадњи са Европском мрежом омбудсмана за децу, уз подршку Канцеларије УНИЦЕФ-а у Београду.