Јорганџија, казанџија, кројач, крзнар - како им помоћи да не затворе врата

У Србији је само 700 регистрованих занатлија. Јорганџије, казанџије, кројачи, крзнари деценијама се боре са малом потражњом и слабом зарадом. Затварају локале, наследника све мање, а додатно је на посао утицала епидемија ковида 19.

"Врло тешко сам преживео и доста сам и у дугу. Посла није било. Обично су пензионери моје муштерије, који имају мала примања и тешко је изаћи на крај", каже Петар Мрђа, јорганџија.

Дизајнерка уметничког накита Весна Милошевић истиче да није било славља – свадби и матура и да је све престало.

Да би опстали на тржишту, неопходно је било да добију помоћ.

"Држава нам је помогла тиме што смо неких шест месеци добијали средства која су служила за плаћање пореза и доприноса", наводи Маја Милошевић, дизајнерка.

"Нешто су и помогли из општине и пословног простора и то је све било мало да би покрило трошкове", додаје Мрђа.

Помоћ нису добијали запослени и пензионери који имају регистроване предузетничке радње. Могли су одложено да плаћају порезе и доприносе, што је било спасоносно решење.

Бесповратну помоћ и сада могу да добију преко Фонда за развој – 30 одсто за стартап, а за развојне пројекте 20 одсто, док жене предузетнице и омладинци могу да конкуришу за 35 одсто средстава. Предузетницима који се баве уметничким старим занатима и имају сертификат "Отворена шака" долази помоћ Министарства трговине.

"Све што потпада под старе занате, ту су наравно и задруге, поред задруге и остала привредна друштва, да се јаве на тај конкурс који је драгоцен. Које ће намене конкретно бити, сачекаћемо март", поручује мр Слободанка Џиновић Којић, шефица Канцеларије за предузетништво Привредне коморе Србије.

За све заинтересоване детаљи конкурса биће објављени на порталу Привредне коморе Србије почетком марта. Прошле године за ново запошљавање добијало се 350.000, а за промоцију 250.000 динара. Средства у буџету су ограничена.