Деценија и по од увођења европског броја за пријављивање нестанка деце

Христина Пискулидис из "Астре" наводи да је укупно забележено око 4.000 позива, а само током прошле године 752, што је, како је навела, годишњи просек. 

"Евидентирана су 123 случаја нестале деце (75 девојчица и 48 дечака) и скоро сви су позитивно решени", наводи Христина Пискулидис из Астре.

У разговору за Магазин на Првом Радио Београда 1, она објашњава да међутим случајевима доминирају бежање од куће и родитељске отмице.

"Отмице од стране трећих лица су најређе и чине свега три одсто. Нажалост, када се догоде, оне су обично у сврху трговине што подразумева дуготрајну експлоатацију деце. Последице и трауме су дубоке, па је и процес рехабилитације и реинтеграције дужи и компликованији", напомиње саговорница Радио Београда 1.

Посредством линије 116000 убрзава се потрага, јер невладине организације својим каналима могу брже да прошире информацију о несталом детету. Смисао тог броја је много више у подршци родитељима током потраге, пре свега психолошке и емотивне, а онда и детету, ако је претрпело неки вид експлоатације.

"То значи ангажовање људи различитих струка, од лекара и психолога до правника. Готово сви они, па и оператери СОС телефона раде волонтерски и то отвара озбијну причу о одрживости таквог система. Иако је линија званично лиценцирана, држава је ни на који начин финансијски не подржава", наглашава Христина Пискулидис.

Сада је све актуелнија прича о увођењу Амбер Алерт система за брзу потрагу који би захваљујући новим технологијама потрагу учинио ефикаснијом. Сличан систем већ постоји у неким европским земљама и искуства су јако добра, али и у том случају се подразумева да држава мора да стане иза њега и издвоји буџетска средства.

Можда је добра вест у том смислу да су МУП Србије и Фондација Амбер Алерт потписали Меморандум о разумевању, који би требало да унапреди активности на пољу проналаска нестале деце.

У већини европских земаља линијом 116 000 управљају националне организације специјализоване за случајеве нестале деце. Чине их професионалци и обучени волонтери који се баве превенцијом и праћењем случајева нестале деце, као и пружањем психолошке подршке и правне помоћи породицама док полиција трага за њиховим несталим дететом.

Петнаестогодишња пракса је показала да је стабилно финансирање оно што гарантује њихову ефикасност.