Џепароша све више, али новчаници више нису главна мета – променили су и локацију

Џепароши не само да не одустају од свог "заната" већ их је све више. Немају радно време, а често су и у тржним центрима, јер рачунају да су људи неопрезни када пазаре.

"Последњих година је израженији феномен да из возила градског превоза полако прелазе у тржне центре, на пијаце и прометне улице. Дешавало се то и раније, али чини се да је постало учесталије последњих година", каже професор Младен Милошевић са Факултета безбедности.

Према његовим речима, веома је опасно то што грађани често податак о свом ПИН-у носе у истом новчанику заједно са осталим подацима и картицом, и онда може доћи до озбиљних и тешких последица.

Џепароши раде по групама и тачно се зна чија је која територија. По правилу, у туђу не залазе. У Београду постоји стотинак џепароша, а свакодневно је око десет на терену. Није проблем ухватити их, кажу у полицији, проблем је шта после хапшења.

"Ми их доводимо у наше просторије, где се консултујемо са тужиоцем који нам налаже даље поступање. У највећем броју случајева тужилац налаже да се лице саслуша и пусти на слободу. Истог дана то лице буде на слободи и наставља да врши кривична дела", наглашава Александар Митровић из Управе криминалистичке полиције.

Професор Милошевић каже да је запрећена казна за кривично дело крађе затвор до три године, а у случају да је реч о тешкој крађи, предвиђена је казна од једне до осам година затвора.

Додаје да су запрећене казне адекватне, али је питање да ли је политика судова блага, да ли је адекватна или не.

Ако знају да ће углавном само провести неколико сати у станици полиције и неће завршити у затвору због извршеног кривичног дела, јасно је зашто све чешће краду.

"Уколико би тужилац нама дао да задржимо та лица, односно поверио радна задржавања, након чега их ми приведемо тужилаштву у сарадњи са судијом за претходни поступак и то лице буде задржано у притвору и након тога осуђено, врло брзо би број кривичних дела био смањен", поручује Александар Митровић из Управе криминалистичке полиције.

Према информацијама из полиције, у последњих седам година више је него удвостручен улични криминал, а на мети џепароша често су жене.

Људи најчешће и не осете када су покрадени. Џепароши су веома спретни, па могу да отворе торбу и док чекате да пређете улицу на пешачком прелазу. Савет је да лична документа и новац не држите у задњим џеповима капута или јакни, и никако у ранцу.

Кад схватите да сте покрадени, требало би то да пријавите полицији. У неким земљама се на крађу гледа као на озбиљно кривично дело, нарочито на џепну крађу, која залази у приватност грађана, јер се жртвама, осим новца, одузимају и лична документа.

Код нас, очигледно, није тако, па један џепарош дневно успешно почини и до десет кривичних дела.