Колико и какво насиље трпе студенти на факултетима

Жртва може постати било ко и било где – на радном месту, код куће, на улици, у школи, на интернету. Последње истраживање нам указује на учесталост сексуалног насиља на факултетима, а најчешћи облик којим су студенти изложени је вербално узнемиравање.

Сања Ћопић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавила да је истраживање показало да је најучесталији облик сексуалног насиља над студентима на факултетима узнермиравање варбалним путем, затим невербално, као и физичким контактом и на друштвеним мрежама.

"Ређе се примећује да постоје сексуално уцењивање, силовање или покушај силовања. Најтежи облици као силовање и покушај силовања је најређи", истиче Ћопићева.

Осим сексуалног уцењивања студенти су ти који врше насиље над колегама, показује истраживање.

"Али, на више факултета је удео наставног особља и студената или једнак, или је више наставног особља међу извршиоцима. При чему наставно особље доминира код вербалног или невербалног узнемиравања и сексуалног уцењивања. Истраживање показује да је и ненаставно особље међу извршиоцима сексуалног узнемиравања", истиче Ћопићева.

Прелазак на онлајн наставу није утицао на повећање облика насиља.

"Не бележи се да је дошло до пораста. У години када је кренула корона је забележено мање пријава, али то не значи да је насиља било мање. Једино на шта је ванредно стање утицало на смањење могућности да жртве пријаве насиље", додаје Ћопићева.

Важно је, каже, да се жртве обрате за помоћ и пријаве насиље, али да све зависи од ситуације.

"Студенти се не обраћају за помоћ због срамоте, неверовања да ће им неко помоћи. Али ако се не пријави насиље бивају опет изложени насиљу. Битно је да се пријави и да жртва буде довољно сигурна, безбедна када пријави насиље. У породици, истраживања и пракса показују да жене када пријављују насиље постану најраљивије, да тада може да дође до ескалације насиља или дође до фемицида. Важну улогу имају службе за подршку жртвама. Важно им је помоћи, оснажити жртву у тренутку када је безбедна", истиче Ћопићева.

Сматра да је пре свега важно да се ради на превенцији.

"Ми насиље нећемо искоренити, али је важно радити на превенцији и успостављању система подршке жртвама на националном нивоу. Да државне институције и организације цивилног друштва партнерски делују и да такве организације буду препознате од стране државе и уврштене у систем подршке", закључила је Ћопићева.