Читај ми!

Четири самоубиства у Србији за само неколико сати – није срамота посетити психијатра

Пре два дана, у року од само неколико сати, догодила су се чак четири самоубиства. Годишње на тај начин премине око 1.000 особа, а стручњаци указују да окидачи могу бити различити, али и да медији имају важну улогу у превенцији.

Без обзира на године, пол или социјални статус, једно је заједничко код свих који премину од суицида – нису видели излаз из проблема. То је био случај и са ћерком новинарке Ан Мари Ћурчић.

"Кључни и једини савет који могу да дам сваком јесте: људи, разговарајмо и хајде да када разговарамо, слушамо једни друге. Мислим да је важно да се едукујемо на ту тему, да рушимо неке митове и табуе који су везани за феномен суицида, попут оног да уколико сумњате да се особа која је у вашем окружењу бори са таквим мислим, не смете да је питате да ли размишља о томе да дигне руку на себе", истиче Ан Мари Ћурчић.

Након ове трагедије, покренула је страницу "За тебе, важно је" како би тема менталног здравља престала да буде предмет стигме и предрасуда. Скреће пажњу и на улогу медија који неретко о суициду извештавају сензационалистички, борећи се за што више кликова.

"Бојим се да медији заборављају колику улогу могу имати управо у превенцији суицида и стога користим прилику, будући да сам и сама новинарка, апелујем пре свега како на новинаре, тако и на главне и одговорне уреднике медија, позивам их да покажу елементарну људскост", истиче Ан Мари Ћурчић.

Сваку претњу самоубиством треба озбиљно схватити 

И психијатри упозоравају да самоубиству често претходе промене у понашању на које околина није обратила пажњу. Већина која то учини и раније је покушавала да одузме себи живот.

Психијатар Марјана Тркуља истиче да сваку претњу за самоубиство треба врло озбиљно схватити

"Треба директно ући у разговор са таквом особом и директно јој постављати питања о овој осетљивој теми. Врло је важно слушати, не умањивати проблеме, не вршити притисак на особу да одустане одмах, не кориситит фразе које ништа не значе, по принципу све ће бити добро, не нудити помоћ коју не можемо да пружите, јер постоје оне ситуације у којима је најважније позвати хитну помоћ", наглашава др Марјана Тркуља.

Oбјашњава да поред добро познате везе између депресивности и неких других менталних поремећаја и самоубиства постоји такође велики број кризних стања и ситуација у животу људи када се они сломе и када не могу да решавају проблеме који им се чине великим, нерешивим, катастрофичним.

"То су најчешће финансијски проблеми, емоционалне кризе код распада емоционалних веза, то је суочавање са неком тешком болешћу, трпљење хроничног бола, туга, осећај напуштености, изолованости, безвредности итд.  Најчешће је то праћено мишљу да боље да не постојим јер онда нећу осећати тугу, нећу осећати бол и све оно са чим не могу да се носим", истиче наша саговорница.

Мушкарци чешће него жене чине самоубиство 

Финансијски или породични, проблеми су решиви, поручују стручњаци. Први корак може бити и позив Националној СОС линији за превенцију самоубиства. Протекле године имали су 7.500 позива. Више зову жене него мушкарци, иако они намеру чешће спроведу у дело.

Најмлађи позиваоц је имао 13 година, најстарији 92 године. Највећи број особа који се обраћају за помоћ је у категорији од 35 до 45 година, подаци су "Клинике Др Лаза Лазаревић".

"Некад нас зову и због проблема који нису везани за суицидалност што је потпуно у реду, с обзиром на то да сви морају знати да је основни фактор ризика за самоубиство заправо нелечена или неадекватно лечена душевна болест, односно схизофренија, затим болести зависности, поремећаји личности, нарочито депресија, нарочито депресија у склопу биполарног поремећаја. Сматра се да преко 80 одсто људи који изврше суицид јесу боловали од депресије", наглашава Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора "Клинике Лазара Лазаревић".

Иако се првобитно очекивало да ће пандемија довести до пораста броја самоубистава, статистика показује да се то није догодило. Током 2020. године руку на себе дигло је нешто мање од 900 особа, што је на нивоу вишегодишњег просека у Србији.

понедељак, 22. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво