Каква будућност чека српски језик

Проф. др Вељко Брборић са Катедре за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду каже за РТС да будућност матерњег језика зависи од односа који будемо имали према њему.

Професоре, у свету се говори више од 6.000 језика. Међутим, према неким прогнозама лингвиста до краја овог века могло би да нестане више од половине. Да ли су те прогнозе реалне?

Мислим да ће судбина језика зависити од тога како ће људи поступати са језицима. Реално је очекивати да број језика буде мањи него данас, али ја не верујем да ће број језика бити преполовљен.

У свету око 12 милиона људи говори српски језик. Који су то данас главни изазови с којима се сусреће српски језик?

Могло би се рећи да је српски језик светски с обзиром на то да је пола говорника у Републици Србији, а пола ван Србије. Изазови су различити у матици и дијаспори. Дакле, када је посреди однос културних и просветних власти, језик образовних институција и медија, то је један заједнички посао и ту се може штошта поправити јер то зависи и од наших поступања, појединачних и колективних. Када је посреди статус српског језика изван Републике Србије, ту, бојим се, ситуација није добра, сви они који су у расејању њихов однос према српском језику ће слабити.

Више пута сте упозоравали на статус српског језика у систему школства. Шта је све потребно учинити на том плану - од основне школе до факултета?

Ту је ствар врло јасна. Прво бисмо морали поправити статуст српског језика у образовном систему, а то значи да бисмо морали у нашим основним и средњим школама поправити, повећати број часова српског језика, језичке културе и књижевности, разуме се. А онда видети да се статус српског језика на нефилолошким и непедагошким факултетима поправи, јер се на многим факултетима, без обзира да ли су они приватни или државни, уче многе дисциплине потребне и непотребне.

Колико је важно упозоравати и говорити о значају матерњег језика током целе године а не само 21. фебруара?

Језик је идентитетска категорија, и потреба да се он негује, чува, пази, јер ако се сетимо пре 200 година, ми смо постали културни феникс Европе, Европа се тада дивила и српском језику и писму и српској граматици и српским народним песмама. Врло је добро да наша деца уче енглески језик али ако ћемо учити енглески а заборавити српски, шта је резултат? Матерњи језик се мора чувати, језичка правилност се мора чувати, о језичкој култури се мора водити рачуна и то је нешто што не сме бити спорно.

Кога Ви видите као главног чувара и заштитника матерњег језика?

У Србији је тренутно бољи статус језика националних мањина од српског језика, можда да српски језик прогласимо језиком националне мањине, можда би било боље. То је задатак медија, задатак образовања, задатак друштва у целини. Однос нас и појединачно и колективно према језику и језичкој култури је однос сетве и жетве, онако како будемо поступали, то је наша језичка будућност.