Млади у медијском огледалу најчешће као жртве или насилници – како до лепшег одраза

Жртве или починиоци насиља – двa су најчешћa разлога појављивања младих у медијима, показује истраживање.

"Млади нису објективно и реално приказани, онако како стварно јесте, имајући у виду да на сваку вест о активизму иде 13 из црне хронике. Заиста није ситуација на терену таква да се млади негде само појављују у тој једној специфичној области", каже Миљана Пејић из Кровне оргнизације младих.

Површан, сензационалистички приступ извештавању о деци и младима – оцена је већине истраживача који су се бавили медијским садржајима о младима.

"Или је весело, безбрижно и тако у контексту игре и забаве, или је негде у црној хроници као актер насиља или као жртва неког насиља, без икакве осетљивости за њихове узрасне, развојне потребе. И деца и млади се често користе као средства за привлачење пажње на одређене вести", рекла је професорка Филозофског факултета, др Јелена Врањешевић.

Како медијска слика утиче на њих 

Представљање младог човека углавном негативним епитетима прети да у неким случајевима креира њихово будуће понашање или расположење. Психолози то описују ефектом самоиспуњујућих пророчанстава.

"Када некога етикетирамо на одређени начин, онда имамо одређена очекивања од тог неког и тај неко врло брзо почне да одговара на та очекивања. Дакле, ако је слика о детету и младој особи као некоме ко је незрео, несамосталан, неодговоран, некомпетентан, потенцијално и насилан, ми онда од те особе и не очекујемо ништа конструктивно док не порасте и то је слика коју, заправо, деца и млади интернализују, усвајају", додаје професорка Врањешевић.

Таквој слици млади, ипак, желе да се супротставе, али за то, кажу, не добијају довољно прилика. Проблем је, истичу стручњаци, што и када имају простор, углавном су приказани пасивно. Активно учешће је веома ретко.

"Често видимо да уколико се говори о некој теми од важности за младе, опет се интервјуишу само државни званичници, институције, а да немамо ту перспективу младе особе. Пропуштамо просечну младу особу, која има нека своја интересовања, која жели да живи достојанствен живот, да има слободе да се интересује за разне теме. О таквој младој особи ми не извештавамо у овом тренутку и она нема адекватан медијски простор", каже Миљана Пејић из Кровне оргнизације младих.

Шта занима младе 

Простор би могао да буде другачији, кажу упућени, уколико би одређене теме добиле своје место у њему.

"Једно од решења за такву ситуацију заправо би било да се медијима да подршка и да се финансирају садржаји који можда нису комерцијално толико занимљиви, али су важни за друштво у смислу промовисања позитивне слике младих", сматра социолог Далибор Петровић.

У Кровној организацији младих објашњавају које су теме њима важне.

"Од запошљавања, образовања, културних садржаја, поменутог активизма, волонтирања младих. То су све неке теме које су младима поприлично важне", исиче Миљана Пејић.

О једној теми – вакцинацији младих – медији су, наводи се у истраживању, одговорно извештавали.

То се не може рећи и за извештавање о младима из осетљивих група – само пет одсто простора било је посвећено младима са инвалидитетом, онима у лошој материјалној ситуацији, припадницима мањинске нације или различите сексуалне оријентације.