Свака пета мама болује од постпорођајне депресије, шта треба да урадите да им помогнете

Александра Једвај је мастер психологије, психотерапеут и мама која је искусила симптоме постпорођајне депресије: тугу, претерану забринутост за дете.

Каже да су, поред емоционалних фактора, на то утицали и породична анамнеза и пресељење. Захваљујући својој струци, препознала је симптоме, али и потражила помоћ психотерапеута.

Објашњава да је постпорођајна депресија комбинација различитих физиолошких и емоционалних промена кроз које мајка пролази у трудноћи, током порођаја и у периоду након порођаја.

Фактори и ризици који је поспешују су различити, а најчешћи су породична анамнеза – ако смо током трудноће имали депресију или анксиозност или неко у ужој породици, као и то да ли је трудноћа жељена. Ту је и фактор велике промене – пресељење, губитак блиске особе или посла. Утицај може да има и сам ток порођаја: како је прошао, како смо га ми доживели и да ли он за нас представља трауму.

Која је разлика између беби-блуза и депресије 

Према подацима Светске здравствене организације, беби-блуз, постпорођајну тугу, искуси 80-90 одсто породиља, али депресију знатно мање њих: 10 до 20 одсто.

Александра Једвај објашњава да беби-блуз одликују туга, страх, забринутост и велике емоционалне промене, као што је изразити плач без разлога.

"Ако симптоми трају дуже од две недеље, могуће је да је депресија", наводи психолог.

Дуг је списак симптома. Блажи су преједање или недостатак апетита, појачана туга, појачан умор, промене расположења, претерана поспаност или несаница. Међутим, могу се појавити и тешки симптоми: осећај да не можемо да бринемо ни о себи ни о беби и негативна размишљања о самоубиству или повређивању детата.

Притисак због очекивања околине 

Жене после порођаја углавном показују срећу, а крију тугу због сопствених очекивања, али и очекивања околине.

"Живимо у таквој средини да се од маме очекује да када роди бебу доживљава само пријатна осећања, то је социјално прихватљиво. Међутим, промена коју порођај уноси у наш живот, носи са собом лепезу разних емоција", наводи Александра Једвај.

Међутим, због осуде околине, маме осуђују саме себе: задржавају у себи емоције и то се испољава унутар њих самих.

Тражење помоћи је, каже, знак снаге, а не слабости: "Када мама брине о себи, брине и о детету."

Ако мама сумња на депресију, треба да се обрати изабраном лекару, који ће је упутити психологу или психотерапеуту. Може, наравно, и директно да се обрати психологу. Некада је разговор довољан да помогне, а понекад је потребно укључити и терапију антидепресивима.

Како да помогнемо мами 

Брига о себи је кључна ствар, каже психолог Александра Једвај и истиче да треба преиспитати очекивања од улоге маме, да не будемо престроги према себи и да дамо себи времена да се прилагодимо промени коју порођај са собом носи.

Када је реч о помоћи, поред кувања, пеглања и помоћи у кући, потребно је ставити акценат на емоционалну подршку.

"Будите ту, будите са мамом која је цео дан сама код куће с дететом, нека искаже осећања, да јој дамо могућност да каже како се осећа јер то представља велико растерећење", навела је Александра Једвај.

Милица у "Потери" говорила о депресији 

Неке маме желе да говоре о проблемима са којима се суочавају, а Милица Марковић је једна од њих. Она је правник, писац и мама два дечака. У новогодишњем издању квиза "Потера" била је у улози трагача и први пут у историји телевизије говорила о постпорођајној депресији.

Каже да се будила уплакана и да је беба слабије спавала, али да то само по себи није био разлог за осећања која је доживљавала. Отац јој је био тешко болестан, што је утицало на депресију.

За помоћ се најпре обратила пријатељици која је психолог и с којом је урадила тест. Резултат је био поражавајући: скор је био 39, а нормално стање је када је испод 10.

Тадашња осећања описује као "неподношљиву тежину постојања". "Осећала сам да не могу више, хтела сам само да преживим сваки дан. Нисам имала вољу ни енергију ни за шта. Нисам могла да замислим да ће то мени да се деси", прича Милица.

У тесту је одговорила да је размишљала о самоубиству, али се не би убила. Каже да је с рационалне стране била најсрећнија, јер има малу бебу и тога је била свесна.

Милица се 11 месеци лечи од депресије, уз лекове и психотерапију. Данас јој је, каже, много боље.

"Данас могу да се насмејем. Супруг каже: коначно се смејемо. Радим, функционишем по кући, осећам се као стара Милица", рекла је учесница "Потере".