Омбудсман: Имовина и број деце не могу бити главни критеријуми за утврђивање вишка запослених

У саопштењу се наводи да је омбудсман Зоран Пашалић по сопственој иницијативи у циљу унапређења заштите људских слобода и права разматрао критеријуме за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, прописане чланом 34 Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика.

Пашалић наглашава да је неопходно да ресорно министарство предложи Влади Републике Србије измену Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика у члану 34, став 1 тачка 5. и тачка 7, тако што ови критеријуми неће бити главни основ за бодовање запослених већ ће се примењивати само као допунски.

Заштитник грађана сматра да квалитет и унапређење образовања не треба да зависе подједнако од критеријума који се односе на аспект образовања и васпитања и од критеријума да ли запослени има децу и каквог је имовинског стања, што је сада случај.

По члану 34 поред критеријума, рад остварен у радном односу, образовање, такмичења, педагошки допринос у раду и здравствено стање, подједнако бодују и критеријуми имовинско стање и број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 година старости, додаје се у Пашалићевом саопштењу.

Пашалић указује на то да у овој ситуацији, запослени који има троје или више деце (пет бодова) остварује више бодова у односу на запосленог чији је ученик освојио прво место на регионалном такмичењу или на запосленог који је учествовао у изради уџбеника (по четири бода по ставки).

Такође, на овај начин запослени који користе своју слободу одлучивања о рађању деце, прописану Уставом, или из медицински индикованих разлога не могу да имају децу могу бити дискриминисани у односу на остале категорије запослених, сматра омбудсман.

Према мишљењу Пашалића, број деце који запослени има, поред неусклађености са позитивним прописима, и имовинско стање, нису оправдани и меродавни критеријуми за утврђивање запосленог за чијим је радом престала потреба и да се морају довести у везу пре свега са улогом коју образовне и васпитне установе остварују, посебно у случају утврђивања запослених за чијим радом је престала потреба.

Заштитник грађана понавља да критеријуми имовинско стање и број деце треба да се примењују само као допунски, односно само онда када се на основу осталих критеријума не може утврди запослени за чијим радом је престала потреба.