И мали дивови треба да буду уз маме и тате, контакт са родитељима побољшава параметре

Ана Ануфријев, мама превремено рођеног дечака и чланица Удружења родитеља "Мали Див", сећа се колико је период боравка њене бебе на Институту за неонатологију био тежак, напоран и дуг.

"Просечан боравак превремено рођене бебе је 50 дана, што представља јако дуг период у којем они бораве одвојено од родитеља, од маме, тате, породице. Мој син је био на Институту за неонатологију, борба је трајала пуних 70 дана. Прошли смо свашта – разне инфекције, трансфузије, ризик кeратопатије, хеморагију, две јако лоше пнеумоније. И одатле је изашао са мало јаче од два килограма", каже Ана Ануфријев.

Објашњава да су се сваког дана јављали неки нови здравствени проблеми.

"Ви се не навикнете на један, а онда искочи други", каже Ана и додаје да је родитељима најтежи моменат ишчекивања јер психолошка подршка у тим тренуцима изостаје.

То је нешто што је у мени оставило, сада после осам година, највећи печат, напомиње.

"Нажалост, мој син има последице превременог рођења. Има целебралну парализу, јако благ облик, али је у свему осталом јако здрав дечак", каже мама "малог дива".

Подршка породице јој је много значила. Огњен је четврто дете и сви су удружено чекали да се његово стање поправи и да дође кући.

"Када прође све како треба, беба дође после три-четири дана кући, а овако бебу чекате", рекла је Ана Ануфријев.

Донирана опрема – возило, инкубатори, инфузионе пумпе, респиратори 

Борбу коју превремено рођена деца и њихови родитељи воде подржава Уницеф. Како би се на најбржи и најједноставнији начин превремено рођене бебе адекватно збринуле, уколико је неопходно да буду превезене у неку другу установу, прошле недеље Центар за неонатологију у Крагујевцу добио је возило за хитан превоз.

Возило је опремљено најмодернијом медицинском опремом – између осталог, инкубатором, респиратором, апаратом за кисеоник.

То је само једна од акција кампање "Тако мали да би у срце стали", у којој је за сва четири центра за неонатологију у Србији донирана опрема.

Што се тиче центра у Крагујевцу, руководитељка Уницефовог Програма за рани развој Јелена Зајегановић Јаковљевић каже да је уочен значајан напредак. Раније је, истиче, тамо било места за 15 беба, а сада за више од 30.

"Отежавајуће околности су просторни услови, они захтевају више простора и оно на чему инсистирамо јесте смештај родитеља, односно смештај мама да би контакт са дететом био могућ. Подршка је неопходна за децу, јер контакт са родитељима има велики утицај и на здравље детета. Када родитељи, мама или тата ставе дете на груди, када га додирну, тачно се виде параметри који се код детета мењају", објашњава Јелена Зајегановић Јаковљевић.

То потврђује и мама Ана. Од тренутка када је сваког дана могла да иде у посету свом дечаку, уочен је велики напредак.

"До тада није напредовао свакодневно, а од тог тренутка, са развојном негом, је свакодневно напредовао. Након тога је брзо пуштен кући, а за то време почео је и да сиса и да напредује... Тај контакт је нешто што носим као најлепшу успомену са Института. Све пре је било мрачно, а овде се видео крај", сећа се Ана.

Подршка неопходна током првих неколико месеци 

Удружење "Мали див" се, каже, труди да буде константна подршка мамама у тим тренуцима.

"Та подршка се односи на стечено искуство. Ми немамо довољно компетиције да дамо одговор на разна медицинска питања, али можемо да упутимо маме и дамо савет", додаје Ана Ануфријев и каже да су покренули и психолошке радионице које ће помоћи мамама да спремније сачекају излазак бебе из болнице.

Присуство родитеља са бебама додатно је отежала епидемија, па неке маме своје бебе виде свега два-три пута за све време које тамо проведу. Из Уницефа поручују да је циљ да се обезбеде такви услови у којима се присуство родитеља не би сматрало посетом, већ да то буде боравак уз дете.

"Може да се омогући да маме буду уз бебе, то је један облик – маме или тате, тако је у Новом Саду. Од када је почео ковид, постоји снажна рестрикција њиховог изласка и контакта са другим људима. Али морамо да успоставимо и ту могућност да и они који долазе на један дан могу да успоставе контакт са дететом", каже Јелена Зајегановић Јаковљевић и додаје да се на проналажењу решења ради са Институтом "Батут", неонатолозима и епидемиолозима.

Истиче да је од изузетне важности да се подршка пружи и након изласка из болнице, у првим месецима.

Важно је да се одмах успостави контакт са тимовима раних интервенција, а ми радимо на томе да свако дете добије такву врсту подршке, рекла је представница Уницефа.

До сада је у оквиру кампање "Тако мали да би у срце стали" прикупљено 40 милиона динара. Део тог новца утрошен је за досадашње донације, а остатак ће послужити у будућим акцијама јер се пружање подршке деци и породицама наставља.