На школовању за обућара само два ђака

У Балканској улици их има, али не као некада. Продавнице мобилних телефона, сервиси и ресторани брзе хране заменили су јорганџије, ташнере и обућаре.

Занатлија је све мање и, како тврде неки од њих, посао не иде добро. Сарач је затворио радњу, а ни ташнер није далеко од тога.

"Мислим да ћу у априлу затворити. Посао је раван нули, дажбине су велике, нико то не схвата и не разуме. Ја мислим да је нама одзвонило, ја сам то причао стално. Ево сад уводе и фискалне касе, то ме више не занима, враћам се у свој родни крај", каже ташнер Славко Милосављевић.

Од три мајстора, колико је накада радило у ташнерској радњи, остао је само један.

У регистру Министарства привреде, не води се евиденција о одређеним занатима, али је екипа РТС-а ипак успела да нађе два изузетка који потврђују правило да стари занат нестају.

"Радња је основана 1926. године. Мој прадеда је основао, Филип Арсеновић. Преузео је његов син Коста, па мој отац Симон, а наследио ја. Рецептура је иста - најквалитетније брашно, јаја, мало соли и то је то. Ништа од адитива и емулгатора, све је бојено куркумом - само домаћа рецептура", истиче кораџија Коста Јордановски.

Његов колега Андреја Антанасијевић каже да јеу детињству одрастао у окружењу где је увек неко тесто.

"Заједно са својом девојком одлучио сам да на тај савремени начин приступимо овом целом бренду. Заправо нема неке циљне групе, има и млађих људи и савремених жена које имају мање слободног времена", истиче Антанасијевић.

Млади данас заинтересовани само за уметничке занате

Како тврде из Удружења занатлија Београда, стари занати су угрожени већ годинама, а разлога има неколико.

"Када говоримо о старим занатима, они су угрожени већ 20 до 30 година и малтене су ишчезли на простору Србије. Можемо да говоримо и о сајџијама о обућарима и о пекарима, то су постале бесмислене струке, нема довољно радника, а нема ни школа", објашњава председник Удружења занатлија Београда Зоран Пралица.

Министарство привреде има регистар сертфикованих старих и уметничких заната. Сертификација занатлијама смањује порез, али занатлија је све мање, па и оних којима овај сертификат нешто значи.

Све је мање и оних који се за занатлије школују. У Техничкој школи за дизајн коже већ две године нису уписали никог на смеровима галантериста, обућар и конфекционар коже, јер нема заинтересованих.

У Министарству просвете кажу да су млади данас заинтересовани само за уметничке занате, као што су јувелир, дрворезбар, клесар, грнчар и стилски кројач.

У школама које имају те смерове сваке године је, кажу у Министарству, више заинтересованик кандидата него што има понуђених места.