Читај ми!

Колико деца уживају у снегу, да ли су модерне технологије однеле промрзле носиће

Ана Мирковић, психолог и оснивач Института за дигиталне комуникације, наводи за РТС да је игра најбоља припрема детета за живот. Додаје да је истраживање "kids online" показало да наша деца проведу током радне недеље четири до пет сати на интернету, а викендом осам сати, те да је на родитељима да децу анимирају и мотивишу их да више времена проводе у природи и друштвеним играма.

Ана Мирковић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а навела да дете играјући се заправо има могућност да доживљава свет из нечијих туђих ципела, да учи како да неке ситуације реши неконфликтно, да може боље да разуме друге људе, али и да се враћа неким својим вредностима док се игра.

"Игра је заправо најбоља припрема детета за живот. То се тиче и когнитивних, емоционалних функција, комуникације, развоја емпатије", објашњава Мирковићева.

На питање како смо дошли до тога да савремене технологије буду и сувише присутне у животима деце наводи да је баланс и добра равнотежа између онлајн и офлајн света једино решење.

"У овом тренутку наша деца нажалост много више времена проводе онлајн. Истраживање kids online показује да наша деца проведу током радне недеље четири до пет сати на интернету, а викендом осам сати. То је превише и улога нас родитеља је да их анимирамо, мотивишемо, инспиришемо, испричамо приче, да са њима изађемо у природу ", наводи гошћа Јутарњег програма.

Објашњава да је снег који је пао и дечија игра и смех у парковима показао родитељима да деца могу да се заинтересују и без нових технологија.

"Видели смо да дете кад има нешто од чега може да направи снешка, кућицу, да се спусти низ низбрдицу, да се грудва игра и да три четири сата не мисли на мобилни телефон, не помисли да игра неку онлајн игрицу. То нама родитељима заправо показује да смо ми ту да их анимирамо, да осмислимо неке активности које ће им такође украсти пажњу и одвојити их од екрана. Да им покажемо - не, не мора да буде поглед прикован за нешто што долази из онлајн света већ да има многих других радости", наводи Мирковићева.

Друштвене игре важне за развој детета

На то колико смо се отуђили од природе, додаје гошћа Јутарњег програма, показује и развој метеоропатија код великог броја људе, па чак и деце.

"Ми морамо да се вратимо природи да бисмо очували наше ментално и физичко здравље и црвени носић је најмања цена", истиче Мирковићева.

Саветује да када смо у кући не посежемо за мобилним телефонима него за неком друштвеном игром.

"Оно што је најважније да зна сваки родитељ је да се више од сваке играчке дете обрадује ситуацији у којој се том играчком игра са својим родитељима. Дакле, ми морамо више да учествујемо. То није само да дамо играчку или мобилни телефон свом детету и купили смо пар тренутка мира. То значи да је то један позив на интерактивност и у тој интеракцији ми правимо људе на које ћемо бити поносни", истиче гошћа Јутарњег програма.

Додаје да на тај начин стичемо много вредности, а од којих нас дигитални свет на неки начин одваја.

"Прва је породица и посвећеност породици. Друга вредност је размена те топле енергије. Оно што је сваком бићу, а посебно детету важно је контакт очима и додир руке, коже. Тога много мало има у дигиталном свету", наводи Мирковићева.

Учествовање родитеља у игри од изузетног значаја 

Објашњава да се на тај начин стичу и комуникацијске вештине.

"Комуникација није да само ја говоримшта имам  да кажем већ да видим како ме други чује и како ме разуме. И та размена између родитеља и деце или само између деце у групи је много важна, другачија је, интерактивнија, двосмернија, вишесмернија", објашњава гошћа Јутарњег програма.

Саветује родитеље да ослушкују своју децу да учествују што више у игри са њима.

"Али да не форсирају нека своја правила већ да ослушкују и разумеју своју децу. Да некад мало инструишу типа - да ову коцку убациш у ову шупљину. Али, пре свега приступају као партнер својој деци и да гладају како они одрастају у дивне људе", наводи Мирковићева.

понедељак, 23. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом