Читај ми!

Планине, градови, бање – тражи се место више и за Божић

Многи страни медији пренели су атмосферу новогодишње ноћи из престонице Србије. Према проценама полиције око 100.000 људи те вечери прошло је централним београдским улицама, а највише током новогодишњег концерта, око 50.000. Директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић истиче да је посебно важно да је гостију било и у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, али и да многи објекти у Србији имају цертификат "Чисто и сигурно", што потврђује безбеднију и сигурнију средину.

Чињеница да је 100.000 туриста у новогодишњој ноћи боравило у престоници Србији, потрђује да је Београд личио на период из 2019. године када је имао рекордан број туриста. Процена је да је град зарадио између 90 и 100 милиона евра. 

Марија Лабовић каже за РТС да су се поново вратили туристи на улице главног града, али да је посебно важно да их је било и у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и да се осетио, како каже, прави дух Нове године.

Поред туриста из региона, бивше Југославије, наводи да је највише гостију било из Турске, Русије, Емирата и из Румуније и нада се да ће тај тренд бити настављен и у наредном периоду. 

Лабовићева истиче да су туристи за новогодишње празнике углавном гледали да их проведу у склопу гастрономске понуде, више су били усмерени на изласке.

Међутим, оно што је такође важно је да су и остале дестинације биле веома попуњене, као што су планински центри и бање.

"Свако је имао нешто у зависности од својих преференци – они који су били у граду могли су да у току дана посете неке културно историјске знаменитости. Свакако да је гастрономија у центру пажње ових дана, али ми смо заиста дестинација која је себе профилисала као дестинацију културноисторијских знаменитости, активног одмора, тако да је овај зимски период свакако прилика за активни одмор", навела је Лабовићева. 

Чисто и сигурно

Посебно је истакла важност што су се многи објекти имају цертификат "Чисто и сигурно", који потврђује, на неки начин гарантује онима који бораве у њима безбеднију и сигурнију средину.

Такође, поготово што он потврђује не само да се примењују епидемиолошке мере, већ и нешто више од тога, с обзиром да је то  цертификат који је присутан и у другим европским земљама.

"Јако важно да поменемо и да туристи веома обраћају пажњу на то како се примењују епидемијске мере, нарочито инострани. Мислимо да је цертификација јако важна и морамо у наредном периоду да се придржавамо свих епидемијских мера а и да дочекамо туристе, јер права мера нам гарантује и опоравак, који гледајући ове новогодишње празнике али и сам крај 2021. године улива оптимизам да се до 2023. се вратимо на ниво из 2019. године", нагласила је Лабовићева.

Велико интересовање и за Божић и зимски распуст

Истакла је и да је, према информацијама с терена, велико интересовање и током предстојећег Божића и за Српску нову годину, али и до краја школског распуста – у планинским центрима на првом месту 90 посто, а у бањама 70 посто. Нешто је мања у руралним срединама и градовима у унутрашњост.

Златибор, Копаоник, Стара планина су се позиционирали и као скијашки центри, тако да Стара планина из године у годину привлачи све више домаћих али и страних гостију, нарочито из околних земаља.

"Тако да се кревет више тражи и на Старој планини, али би додала и Дивчибаре, Тару и Златар као планине које се се све више траже, нарочито у периоду зимског распуста и у овом тренутку је тешко пронаћи неку собу слободну", указала је Лабовићева.

Додала је и да још увек није на нивоу број долазака иностраних туриста, пре пандемије однос је између домаћих и иностраних био 50 према 50 посто, а сада је свега 30 одсто страних.

"Надамо се да ће ова година да нам врати иностране туристе поново и да наставимо да нижемо рекорде и да будемо поносни и на број ноћења и на девизни прилив од туризма.  Иако неке земље имају пад ноћења и 70 посто, у  односу на 2019. годину имамо пад ноћења од неких 30 посто, што верујемо да можемо да надокнадимо у овој години", оцењује Лабовићева.

Србија отворена канцеларија

Такође, указала је и да су неке дестинације постају све популарније и да су се навике туриста  промениле, више су окренути ка природи, органској храни и активном одмору.

Тако је, каже и рурални туризам постао веома популаран и боравак у сеоским домаћинствима где може да се конзумира и органска храна и поново осете традиционалне вредности. 

"Када је кренула пандемије и многи људи остали код куће, ми смо представили пројекат "Србија отворена канцеларија". Тако да ето идеје за све оне који се још нису вратили у своје канцеларије да могу да размисле да могу да раде и са неких лепих дестинација у Србији и да споје лепо и корисно, одмор и посао на једнoм месту, поручила је Лабовићева. 

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом