У сваком тренутку на интернету вреба 750.000 сајбер предатора, када се пали аларм за родитеље

Око 44 посто млађих од 25 година је доживело непријатности у онлајн комуникацији у неком обиму, а више од петине грађана не зна како да се заштити од злостављања на интернету, показују резултати Цесидовог истраживања у оквиру програма "Нова писменост". Међутим, оно што забрињава јесте податак да ће само једна од десет жртава обавестити родитеља или одраслу особу од поверења о насиљу.

Марина Панић је за РТС указала да деца најмање верују одраслима због генерацијског јаза и да је одувек тако. Међутим, истраживање "Нова писменост" показује да 75 одсто младих људи има отворен Инстаграм налог, а 56 одсто од 12 до 18 година има налог на Тик-току. 

"То је наша стварност с којом се морамо суочавати. Током дигиталне експедиције утврдили смо да они веома много времена проводе на интернету, то се мери сатима. Значи они су тамо негде, где у принципу нисмо ми, нажалост", рекла је Панићева.

Емина Бековић је упозорила да осим што деца немају свест о томе и не размишљају, а нажалост, и родитељи су на нижем степену свесности да постоје ризици на интернету.

Додаје да Национални контакт-центар за безбедност деце на интернету покушава да помогне родитељима да се едукују, да знају које су опасности и које су то мере заштите и имају бесплатан број телефона – 19833.

Апелује на сваког родитеља да оног тренутка када дозволи детету коришћење телефона и интернет и друштвену мрежу да се консултује с Центром, где ће добити савет на који начин да проба да смањи тај ризик.

Ко су предатори и интернет злостављачи

"Нико није безбедан, са сваким може да контактира педофил, али је битно да деца знају да постоје опасности и да их препознају", истиче Бекићева.

Саветује да профили буду затворени, а не отворени за јавност, да деца не контактирају с непознатим особама, односно да не одају личне информације, улицу у којој живе, школу коју похађају, да не остављају бројеве телефона...

"Ако већ имају ситуацију да се с неким дописују на интернету и ако тај неко тражи да бришу преписку или их пита да ли ти ово читају мама и тата, то је једна врста аларма. Не ради се баш о добронамерној особи, односно да деца имају у глави да то може бити особа која се лажно представља", упозорила је Бекићева. 

Наглашава да је битно неодавање тих информација и да деца знају да не треба да шаљу, деле непримерене фотографије, поготово с непознатим особама, јер онда оне постају предмет уцене, претње и ту креће та прва фаза и иде у тај зачарани круг.

Деца мисле да могу сама с тим да се изборе и онда, како је рекла, иде се све дубље и дубље и на крају долази до физичког контакта сусрета и злоупотреба односно сексуалног искоришћавања.

За пет година постојања Центар је имао 26.000 позива за савет, али ту су биле и пријаве насиља. Истиче да било доста, пре свега вршњачког насиља, али и контаката од стране педофила, дечје порнографије. 

Најважније образовање 

Марина Панић је нагласила да је образовање и у овом контексту изузетно важно и да морају одрасли да осете проблем.

"Без поверења и отворене комуникације с децом успех ће изостати, нажалост. Међутим, млади људи су данас подложни утицају, пре свега неких својих вршњака или инфлуенсера, управо зато што су веома присутни на тим друштвеним мрежама, тако да је то тема медијске писмености, једна од најважнијих тема данас и у образовању уопште", сматра Панићева

Бекићева је рекла да се уз помоћ Министарства за трговину, туризам и телекомуникације одржавају презентације и за родитеље и за децу у основним школама, кампање као што је ИТ караван, где промовишу дигиталну писменост и безбедност.

Сада, наводи, завршена и дигитална експедиција која је кренула од августа на иницијативу премијерке Ане Брнабић с којом су обишли 16 градова.

"Мислим да цело друштво мора да разговара о овом проблему зато што живимо у дигиталном свету, зато што је та граница када деца почињу да конзумирају друштвене мреже јако ниска, а по правилу је од 13. године, што прописују саме друштвене мреже. Много је злоупотреба зато што се 90 посто криминала пренело на интернет", нагласила је Бекићева.

"Дигитални свет боље да буде наш слуга, а не господар"

Панићева је поручила да морамо да изградимо друштво које ће бити стуб поверења деци. Наставници треба да се отворе ка томе и да се суоче с тиме што је наша стварност јер, како је оценила, образовање јесте увек место комуникације.

Деца морају, упозорила је, да разумеју шта значи лажна вест, "клик бејт", чему то снажно кликтање, да поруке треба да буду поруке љубави, пријатељства, доброте и људскости, хуманости, а не поруке мржње. 

"Ако се укључимо у дигитални свет наших ученика и разумемо њихове потребе, онда ћемо моћи да им помогнемо да се у том свету нађу и снађу. Као што је рекао Иво Андрић – ако те поруке које шаљемо не буду поруке људскости, човечности, онда смо много тога изгубили и много тога промашили.

Дигитални свет боље да буде наш слуга, а не господар", закључила је Марина Панић.